ENIGMATIKA i druge zavrzlame
Da biste uzeli učešće u radu foruma, morate biti prijavljeni, a ako niste registrovani najpre se registrujte. Hvala.
ENIGMATIKA i druge zavrzlame

Forum za enigmatiku, logiku i zabavu
 
PrijemKalendarGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 STIHOVI KOJE VOLIM

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Sub 27 Jun 2009 - 19:36

Arsen Dedić

Poslije ljubavi

Poslije ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju čase sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini
Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubavi
ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"
„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavi
ne ostaje ništa.




Poslednji izmenio bridge dana Uto 7 Jul 2009 - 12:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Sub 27 Jun 2009 - 19:42

Bijelo Dugme - Bitanga i princeza, 1979

Sve ce to mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i sas



Sve ce to, o mila moja,
prekriti ruzmarin, snjegovi i sas
i dvije ce pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug.
Ni jedna suza, ni malo volje
ni jedna slutnja, ni glas,
a moglo je bolje

Reci ces malo je tuzno
on je bio kopile i jad
i stacemo goli i sami
pod ovo ledeno nebo i mrak.
Mirise pelin i pusto polje
procvale ruze i med,
a moglo je bolje

Gdje? Pokazi mi!
Gdje? Kad tuzne sudba ne voli.
I cime od svijeta da se branis?
Kao ruza?
Sa dva smijesna trna? Ili snom?
Uzalud, uzalud,
sve je protiv nas.


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Sub 27 Jun 2009 - 20:11

Djordje Balasevic

Ne volim januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
Tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
Kako polako odlaze.

Vise ne prolazim ulicom dositejevom
I nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta sest koraka duzinom tog sokaka
Nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad cuvao,
Nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
Svemu smisljao broj.

Nisam te nikad stedeo
I nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
Mali andjele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
Dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? bas cudnog sveta ima,
Tako se lako rasplacu.

Nisam te nikad cuvao,
Nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
Svemu smisljao broj.

Nisam te nikad stedeo
I nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
Mali andjele moj?

Bila je noc, jedna mrkla, kao ova veceras, u ulici dositejevoj, u
Novom sadu, na dunavu...

Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano
Vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilic i pevali
'rozdestvo tvoje' i jos neke druge pesme kojih se ne secam bas.

Bila je noc i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuce
Broj 7a. tisina je bila, samo koraci nekih nocnih ptica i lepet
Krila nekih pravih nocnih ptica.

Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noci da je
Cujem kako dise, kako dise u snu..

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Sub 27 Jun 2009 - 20:16

Parni Valjak

Jesen u meni


Ma sto zelim sve je tako daleko
I sad mi zao sve bi opet ponovo
Naj ljepsu pjesmu tebi bi pjevao
Ej kamo srece da sam pjevat mogao

Ptice u bjegu tisina gradi zidove
I zvoni zbogom rjeci kazne bozije
Te tvoje usne opojne
Jos uvjek sanjam kako su me ljubile

Jesen u meni tuguje zasto sanjam cemprese
Moje ceste ne vode nikuda bez tebe
Jesen u meni caruje a u tebi proljece
Ni sunce nemoze nemoze kroz oblake
Rano moja hej....

S kime sada putujes
Ma sta bilo nemoj da mi tugujes
Naj ljepsu pjesmu tebi bi pjevao
Ej kamo srece da sam pjevat mogao

Jesen u meni................

Rano moja hej

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Sub 27 Jun 2009 - 20:19

Jura Stublic i Film

Mi nismo sami

Koliko si puta ljubila stranca
I bila kao ptica kraj covjeka
Koji ne leti do tvojih visina
I ne zna tajnu skrivenu u tebi
U tvom je oku je dragi kamen
Ili to suzu cuvas za mene
A ja sam samo snovidenje
Koje ti kaze raduj se

I ne znam kad i neznam gdje
Ici cemo istom stranom ulice
Vjeruj mi duso srest cemo se
U svijetu tajni mi nismo sami

Ti si u tijelu punom zelja
Sa usnama zeljnim iznenadnja
Al' nikog nema tko je tvoj
I ova zemlja se ne zove dom
U tvom je oku je dragi kamen
Ili to suzu cuvas za mene
A ja sam samo snovidenje
Koje ti kaze raduj se


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 6:24

Bryan Adams

Please forgive me



It still feels like our first night together
Feels like the first kiss and
It's gettin' better baby
No one can better this
I'm still hold on and you're still the one
The first time our eyes met it's the same feelin' I get
Only feels much stronger and I wanna love ya longer
You still turn the fire on

So If you're feelin' lonely.. don't
You're the only one I'd ever want
I only wanna make it good
So if I love ya a little more than I should

Please forgive me I know not what I do
Please forgive me I can't stop lovin' you
Don't deny me

This pain I'm going through
Please forgive me
If I need ya like I do

Please believe me
Every word I say is true
Please forgive me I can't stop loving you
Still feels like our best times are together
Feels like the first touch

We're still gettin' closer baby
Can't get close enough I'm still holdin' on
You're still number one I remember the smell of your skin
I remember everything
I remember all your moves
I remember you
I remember the nights ya know I still do

One thing I'm sure of
Is the way we make love
And the one thing I depend on
Is for us to stay strong
With every word and every breath I'm prayin'
That's why I'm sayin'...

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 6:29

Милан Ракић

ИСКРЕНА ПЕСМА


О склопи усне, не говори, ћути,
Остави мисли нек се бујно роје,
И реч нек твоја ничим не помути
Безмерно силне осећаје моје.

Ћути, и пусти да сад жиле моје
Забрекћу новим, заносним животом,
Да заборавим да смо ту нас двоје
Пред величином природе; а потом,

Кад прође све, и малаксало тело
Поново падне у обичну чаму,
И живот нов и надахнуће цело
Нечујно, тихо потоне у таму,

Ја ћу ти драга, опет рећи тада
Отужну песму о љубави, како
чезнем и страдам и љубим те, мада
У том тренутку не осећам тако.

И ти ћеш, бедна жено, као вазда
Слушати радо ове речи лажне,
И захвалићеш Богу што те сазда,
И очи ће ти бити сузом влажне.

И гледајући врх заспалих њива
Како се спушта нема полутама,
Ти нећеш знати шта у мени бива-
Да ја у теби волим себе сама,

И моју љубав наспрам тебе, кад ме
Обузме целог силом коју има,
И сваки живац растресе и надме,
И осећаји навале ко плима!

За тај тренутак живота и миља,
Кад затрепери цела моја снага,
Нека те срце моје благосиља.
Ал не волим те, не волим те, драга!

И зато ћу ти увек рећи: ћути,
Остави душу нек спокојно снива,
Док крај нас лишће на дрвету жути
И тама пада врх заспалих њива.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 6:32

Vladislav Petkovic Dis

Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.


NASI DANI



NE MARIM DA PIJEM



Poslednji put izmenio bridge dana Uto 7 Jul 2009 - 13:19, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 6:34

Vladislav Petkovic Dis

NIRVANA

Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k'o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 6:37

Miroslav Antic

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 6:43

Danilo Kiš

OPROŠTAJ S MAJKOM

Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti
i režu mi zjene izlomljene bore...
Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti,
a ja čujem tihe, nježne razgovore.

Još jednom, majko, o još samo jednom
tople prste ti u kosu mi uroni,
da osjetim, majko, u tom jutru lednom
žar ljubavi tvoje... I dok zvono zvoni,

samo jednu riječ utjehe mi kaži,
pa sklopi oko što u beskraj zuri,
osjećam da taj pogled mene traži,
dok niz svelo lice zadnja suza curi.

O, ta bi suza htjela reći mnogo:
poljubac majke što se na put sprema,
i savjet prije no se kaže: "Zbogom..."
nježnu ljubav majke koje više nema!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 6:49

Jovan Dučić

De profundis

Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:
Što utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da će nas večno strasna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.
Surovi će dani doći i uzeti
Svaki po svoj deo od srca što bunca,
Što želi, što moli; a ti ćeš se peti;
Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pružajući ruke i vapijuć: Sunca
I tako ti dani bez sreće i mete,
Odnoseć svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani će kraj nas da prolete,
I ne pokidavši ni jednu od uža
Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.
Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,
Mladosti moje to uzglavlje meko
Dugo nam ima do u tihu luku,
Ostrvo mira i sad je daleko.
Katarke stoje gordo na toj vodi
Što znači život... Mi hitamo žurno;
Nejasno nebo nad nama se svodi,
Pod nama more nemirno i burno.
I zaman hita naše slabo oko
Kule tog mora da pozna i spazi;
Istina mora da leži duboko -
Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.
Pitanja naša šum nejasni sreta,
I žudnom duhu odgovara nije;
Gde je početak? Gde li čudna meta?
U neprovidnim maglama se krije.
Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,
Istine blago tražeć u dubini;
I ne spaziše svetiljke iz luke -
A gle po vodi razvalina njini...
Ne s teškom kotvom ne srljaj duboko,
Ranjeno srce drukčije nam zbori
Niti u pustoš pustaj žudno oko,
Da te nespokoj za saznanjem mori.
Spokojan pogled po površju baci,
Sladosnog mira tu ćeš samo steći. -
O, Muzo, tuda samo trepte zraci,
I val se pjeni slatko žuboreći.
I snivaj samo Biće manje suza
I više svjetlih i spokojnih noci...
Svikni na odmor pod teretom uža
Istina jedna i sama će doći
Zovi se ljubav I nas samo pjevaj,
I našu mladost bezbrižno i tio:
U jednom srcu cio svemir ima,
U jednoj suzi ima život cio
Ne pitaj nikad: zvuke naših dana
Hoce li vjetri da raznesu šumom,
Ko bjeli behar sa procvalih grana,
Il cvjeće nekad nad našijem humom;
Il će da žive... Niti pitaj, mlada,
Da li se rodi odjek tvome glasu,
I da l ga naše gluho doba sada
Vjencima svojim il kamenjem zasu, -
Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Što pjeva žudno izmeđ lednih gora,
Ne pitajući da l je kogod gleda,
I da l je sluša; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Što joj pjesmu nikad niko čuo nije




Poslednji izmenio bridge dana Uto 7 Jul 2009 - 12:12, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 7:30

Pero Zubac

Мостарске кише



У Мостару сам волео неку Светлану
jедне jесени.
Jао кад бих знао са ким сада спава,
не би jоj глава, не би jоj глава.
Jао кад бих знао ко jе сада љуби,
не би му зуби, не би му зуби.
Jао кад бих знао ко то у мени бере
каjсиjе jош недозреле.

Говорио сам jоj ти си дериште, ти си
балавица,
све сам jоj говорио,
и плакала jе на моjе руке, на моjе речи,
говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво,
тело ти зрело ста се правиш светица,
а падале су сву ноћ неке модре кише
над Мостаром.

Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег
ниjе било,
питала ме jе имам ли брата, шта студирам,
jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме
jе питала.
Питала ме jе да ли би могао са сваком
тако, сачуваj боже,
да ли jе волим тихо jе питала,
а падале су над Мостаром неке модре
кише.
Она jе била раскошно бела у собноj тмини,
ал ниjе хтела то да ћини, ниjе хтела
ил ниjе смела, враг би jоj знао.

Jесен jе, та мртва jесен на окнима,
њене очи птица, њена бедра срна,
имала jе младеж, младеж jе имала,
Не смем да кажем,
имала jе младеж мали љубичасти или ми
се ћини.

Питала ме jе да ли сам Хрват, имам ли
девоjку,
волим ли Рилкеа, све ме jе питала,
а на окну су ко божићни звончићи мога
детињства звониле капи,
а ноћна песма текла тихано низ Доњу
Махалу,
еj Сулеjмана отхранила маjка.

Она jе прострла своjе године по паркету,
њене су очи биле пуне као зреле брескве,
њене су доjке биле топле ко мали псичи.
Говорио сам jоj да jе глупава да се прави
важна.
Светлана, Светлана, знаш ли ти да jе
атомски век?
Де Гол, Гагарин и коjештариjе, све сам
jоj говорио,
она jе плакала, она jе плакала.

Водио сам jе по Куjунџилуку, по ашчиницама.
свуда сам jе водио,
у пећине jе скривао, на чардак носио.
под мостовима се играли жмурке. Неретва,
ждребића,
под старим мостом Црњанског jоj
говорио.
што jе диван шапутала jе, што jе диван.

Колена jоj цртао у влажном песку.
смеjала се тако ведро тако невино ко
први љиљани,
у џамиjе jе водио Карађоз-бег мртав,
премртав
под тешким турбетом.
На гроб Шантићев цвече jе однела, мало
плакала као и све жене,
свуда сам jе водио.

Сада jе ово лето,
сад сам сасвим други, пишем неке песме,
у jедном листу пола ступца за Перу Зупца,
и ништа више,
а падале су сву ноћ над Мостаром неке
модре кише,
она jе била раскошно бела у собноj тмини,
ал ниjе хтела то да ћини, ниjе хтела,
ил ниjе смела враг би jоj знао,

Ни оно небо, ни оно облачjе, ни оне
кровове,
бледуњаво сунце изгладнелог дечака
над Мостаром,
не умем заборавити
ни њену косу, њен мали jезик као jагоду,
њен смех, што jе умео заболети као
клетва,
ону молитву у капели на Белом Брегу,
Бог jе велик говорила jе, наџивеце нас,
ни оне тешке модре кише
о jесен, бесплодна њена jесен.

Говорила jе о филмовима, о Џемсу Дину,
све jе говорила мало тужно, мало
плаћљиво о Карењини,
говорила jе Клоjд Грифитс не би умео
ни мрава згазити,
смеjао сам се, ти си глупа он jе убица,
ти си дете.

Ни оне улице, оне продавце последњег
издања Ослобођења,
ни оно грожђе полусвело у излозима не
умем заборавити,
ону бесплодну горку jесен над Мостаром...
оне кише,
љубила ме jе по целе ноћи, грлила ме и
ниста више,
Маjке ми, ништа друго нисмо.

После су опет била лета, после су опет
биле кише,
jедно jедино мало писмо из Љубљане,
откуд тамо,
ни оно лишће по тротоарима ни оне дане,
jа више не могу jа више не умем
избрисати.

Пише ми, пита ме шта радим, како живим,
имам ли девоjку,
да ли икад помислим на њу, на ону нашу jесен,
на оне кише,
она jе и сад каже иста, куне се Богом,
потпуно иста,
да jоj веруjем да се смеjем давно сам,
давно проклео Христа,
а и до ње ми баш ниjе стало клела се
не клела,
Мора се тако не вреде лажи.

Говорио сам jоj о Љермонтову о Шагалу,
све сам jоj говорио,
вукла jе са собом неку стару Цваjгову
књигу, читала поподне,
у коси jоj било запретано лето, жутило
сунца, мало мора,
прве jоj ноћи и кожа била помало слана,
рибе заспале у њеноj крви,
смеjали смо се дећацима што су скакали
са мостова за цигарете,
смеjали смо се jер ниjе лето а они скаћу баш
су деца,
Говорила jе, могу умрети, могу добити
упалу плућа...

Онда су долазиле њене чутње дуге,
предуге,
могао сам слободно мислити о свему,
разбистрит Спинозу,
сате и све могао сам комотно гледати
друге, бацати облутке,
доле низ стење, могао сам сасвим отићи
некуд, отић далеко,
могао сам умрети онако сам у њеном
крилу, самљи од свиjу,
могао сам се претворити у птицу, у воду..
у стену, све сам могао...

Прсте jе имала дугачке, крхке бескрвне,
а хитре.
Играли смо се буба-мара и скривалице,
Светлана изађи, ето те под стеном, нисам
ваљда ћорав,
нисам jа блесав хаjде шта се каниш,
добичеш батине,
кад jе она тражила могао сам побећи у
саму реку нашла би ме,
намирише ме каже одмах, позна ме добро.
Нисам jоj никад веровао, ваљда jе стално
цурила кроз прсте.

Волела jе кештење, купили смо га по
рондоу,
носила га jе у собу, вешала о кончице,
волела jе руже, оне jесење, jа сам jоj
их доносио,
кад свену стављала их jе у неку кутиjу.

Питао сам jе шта мисли о овом свету, веруjе
ли у комунизам,
да ли би се мењала за Наташу Ростову,
свашта сам jе питао,
понекад глупо знам jа то и те како.

Питао сам jе да ли би волела малог сина,
рецимо плавог,
скакала jе од усхичења, хоће, хоће,
а онда одjедном падала jе у неке туге,
ко мртво воће,
не сме и не сме не би то она ни за
живу главу,
види ти њега мисли тек тако као да jе она
пала с Jупитера,
ко jе то рецимо Зубац Пера да баш он, а
не неко други,
таман посла као да jе он у наjмању руку,
брандо ил такви.

Говорио сам jоj ти си глупа ти си паметна,
ти си ђаво,
ти си анђео, све сам jоj говорио. Ништа ми
ниjе веровала.
Ви сте мушкарци рођени лажови ви сте хуље,
свашта jе говорила.
А падале су над Мостаром неке модре
кише.

Стварно сам волео ту Светлану jедне
jесени,
кад би знао са ким сада спава, не би
му глава, не би му глава.

Jао кад би знао ко jе сада љуби,
не би му зуби не би му зуби. Jао кад бих
знао ко то
у мени бере каjсиjе jош недозреле.



Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 7:41

Jadranka Stojakovic

Sve smo mogli mi


Sve smo mogli mi da je duzi bio dan
Da si nasao za me malo vremena
Sve smo mogli mi, da si samo htio ti
Biti nezan kao nekada

Kako naci put koji vodi do tebe
Kako naci mir kad je svega nestalo
Sve smo mogli mi, da si samo htio ti
Biti nezan kao nekada

Nikoga nema u sivom gradu
Ulice moje korake kradu
I ja kao sjena sad lutam

U tvome srcu padaju kise
I sve se nase polako brise
Iz svijeta tvog


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bridge

avatar

Broj poruka : 405
Datum upisa : 20.06.2009
Lokacija : beograd

PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   Ned 28 Jun 2009 - 13:21

Written by Sting & Dominic Miller

SHAPE OF MY HEART

He deals the cards as a meditation
And those he plays never suspect
He doesn't play for the money he wins
He don't play for respect

He deals the cards to find the answer
The sacred geometry of chance
The hidden law of a probable outcome
The numbers lead a dance

I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But that's not the shape of my heart

He may play the jack of diamonds
He may lay the queen of spades
He may conceal a king in his hand
While the memory of it fades

I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But that's not the shape of my heart
(*)That's not the shape, the shape of my heart

And if I told you that I loved you
You'd maybe think there's something wrong
I'm not a man of too many faces
The mask I wear is one

Well, those who speak know nothin'
And find out to their cost
Like those who curse their luck in too many places
And those who fear are lost

I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But that's not the shape of my heart
(*)That's not the shape of my heart
That's not the shape, the shape of my heart

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: STIHOVI KOJE VOLIM   

Nazad na vrh Ići dole
 
STIHOVI KOJE VOLIM
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
 Similar topics
-
» svetla ili ti sijalice koje uzeti a koje ne
» Koje ulje?
» Koje gume i gde kupiti?
» koje gume da uzmem
» koje gume za 17ke na 405

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ENIGMATIKA i druge zavrzlame :: FORUM ZABAVE :: MUZIKA I POEZIJA-
Skoči na: