INICIJALI

Дени Кеј

Дејвид Данијел Камински познатији као Дени Кеј (енгл. David Daniel Kaminsky; Danny Kaye; Бруклин, 18. јануар 1913 — Лос Анђелес, 3. март 1987) био је амерички позоришни и филмски глумац, комичар, који се ангажовао у УНИЦЕФ-у, и у агенцији УН за помоћ деци. Његови најпознатији филмови су: Чудо од човека, Момак из Бруклина, Песма се родила, Тајни живот Волтера Митија, Ревизор, Луди подвиг и други.

Дејвид Ливингстон (енгл. David Livingstone; Блантир, 19. март 1813 — код језера Бангвеулу, 1. мај 1873) је био шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке. У периоду 1841 — 1873., открио и испитао простране области јужне, источне и средње Африке и највише допринео њеном истраживању. Први истраживао, од 1849., пустињу Калахари и басен реке Замбези и открио Викторијине водопаде 1855. (Мосиоатуња), затим језеро Њасу (Малави) и друга, а од 1867. и извориште реке Конго за које није знао да је Конго него је сматрао да је открио извор Нила. По њему су названи и Ливингстонови водопади у доњем току реке Конго (брзаци/катаракти), између луке Матади и Киншасе у Источном Конгу.

Како се последњих година живота, док је истраживао источну Африку, дуго био изгубио сваки траг његовој експедицији, 1871. је кренула експедиција Хенри Мортон Стенлија, која га је пронашла на источној обали језера Тангањика у граду Уџиџи, на путу ка изворишту Нила.

Умро је 1. маја 1873 у селу црначког поглавице Читамбоа због исцрпљености, маларије и дизентерије. Као највећи британски истраживач сахрањен је у Вестминстерској опатији у Лондону након што су његови вјерни пратиоци Чума и Суси пренели његов балзамовани леш из Африке у Велику Британију.

Данијел Љубоја (рођен 4. септембра 1978. у Винковцима) је бивши српски фудбалер. Играо је 19 пута за репрезентацију и постигао један гол. Играо је на позицији нападача.

Каријеру је започео у редовима винковачког Динама а у млађим категоријама наступао је још и за Осијек и Црвену звезду. Са 13 година је са родитељима отишао у Француску и почео да игра у млађим категоријама Сошоа. У овом клубу је и постао професионалац и дебитовао за први тим 1998. године.

За Сошо је одиграо две сезоне и на 62 утакмице постигао 20 голова. 2000. године потписује за Стразбур где проводи четири године и стече праву фудбалску афирмацију. Добре партије у Стразбуру нису прошле незапажено и Данијел 2004. потписује за један од највећих француских клубова Пари Сен Жермен.

2005. године Љубоја на инсистирање Ђованија Трапатонија стиже у немачки Штутгарт где је једну сезону одиграо као позајмљен играч и добрим партијама стигао до уговора у овом бундеслигашу. Следеће сезоне је због проблема са управом позајмљен Хамбургу где је на 16 мечева постигао 5 голова али је опет имао проблема са понашањем због чега је био и одстрањен из тима. Касније је био на позајмици у Волфсбургу где није задовољио и са њим није потписао уговор. У јулу 2008. вратио се у Штутгарт где се није наиграо, а у фебруару 2009. је због недисциплине послат да игра за резервни тим.

У јулу 2009. Љубоја се вратио у Француску и потписао за Гренобл где је одиграо једну сезону и постигао 10 голова на 37 утакмица али ипак није могао помоћи тиму да се спасе од испадања у другу лигу. Сезону 2010/11. Љубоја је провео у Ници.

2011. године потписао је за Легију из Варшаве, са којом је 2012. освојио пољски куп.[3] У јулу 2013. потписао је једногодишњи уговор са Лансом.[4]

За репрезентацију Србије и Црне Горе је одиграо 19 утакмица и постигао 1 гол. Свој деби је имао 2003. на мечу са Азербејџаном. Био је члан репрезентације на Светском првенству 2006. у Немачкој.

Din Martin (rođen kao Dino Paul Crocetti; 7. jun 1917 – 25. decembar 1995) bio je američki pjevač, filmski glumac i komičar italijanskog porijekla, koji je zahvlajujući hit-pjesmama kao "Memories Are Made Of This", "That's Amore", "Everybody Loves Somebody", "Mambo Italiano", "Sway", "Volare" and "Ain't That A Kick In The Head?" postao jedna od najvećih ikona popularne muzike 1950-ih i 1960-ih. Martin je poznat i po tome što je u komičarski partner Jerryja Lewisa na početku Lewisove karijere, a kasnije i jedan od osnivača znamenite grupe "The Rat Pack".

Filmografija
Dugometražni:
My Friend Irma (1949)
My Friend Irma Goes West (1950)
At War with the Army (1950)
That's My Boy (1951)
Sailor Beware (1952)
Jumping Jacks (1952)
Road to Bali (1952) (Cameo)
The Stooge (1952)
Scared Stiff (1953)
The Caddy (1953)
Money from Home (1953)
Living It Up (1954)
3 Ring Circus (1954)
You're Never Too Young (1955)
Artists and Models (1955)
Pardners (1956)
Hollywood or Bust (1956)
Ten Thousand Bedrooms (1957)
The Young Lions (1958)
Some Came Running (1958)
Rio Bravo (1959)
Career (1959)
Who Was That Lady? (1960)
Bells Are Ringing (1960)
Ocean's Eleven (1960)
Pepe (1960) (Cameo)
All in a Night's Work (1961)
Ada (1961)
Something's Got to Give (1962) (unfinished)
Sergeants 3 (1962)
The Road to Hong Kong (1962) (Cameo)
Who's Got the Action? (1962)
38-24-36 (1963)
Come Blow Your Horn (1963)
Toys in the Attic (1963)
4 for Texas (1963)
Who's Been Sleeping in My Bed? (1963)
What a Way to Go! (1964)
Robin and the 7 Hoods (1964)
Kiss Me, Stupid (1964)
The Sons of Katie Elder (1965)
Marriage on the Rocks (1965)
The Silencers (1966)
Texas Across the River (1966)
Murderers' Row (1966)
Rough Night in Jericho (1967)
The Ambushers (1967)
How to Save a Marriage and Ruin Your Life (1968)
Bandolero! (1968)
5 Card Stud (1968)
The Wrecking Crew (1969)
Airport (1970)
Something Big (1971)
Showdown (1973)
Mr. Ricco (1975)
The Cannonball Run (1981)
Cannonball Run II (1984)

Kratkometražni:
Film Vodvil: Art Mooney and Orchestra (1946)
Screen Snapshots: Thirtieth Anniversary Special (1950)
Screen Snapshots: Hollywood, City of Stars (1956)
Rowan & Martin at the Movies (1968)

Драгослав Николић – Драган (Београд, 20. август 1943) је српски глумац. Његов стил глуме је од стране обожаваоца окарактерисан као Шмекер са карактером господина.



Награде и признања
Добитник је свих значајних филмских награда.
Награда Златни печат 2013. године
Награда за животно дело Павле Вуисић на филмским сусретима у Нишу 2007. године
Изванредна награда за глуму Драгану Николићу на фестивалу Земун фест Београд, 1996. године
Плакета „Љубиша Јовановић“ Драгану Николићу за глуму, на свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу 1996. године
Октобарска награда града Београда за улогу насилника Гаре у филму Живот је леп 1985. године
Награда Повеља у Нишу за улогу у филму Балкан експрес 1983. године
Награда Повеља за улогу у филму Нешто између 1983. године
Награда Златна Арена за улогу у флиму Бановић Страхиња 1981. године
Награда Цар Константин за улогу у филму Национална класа 1979. године
Награда Цар Константин у Нишу за ролу у Бегу Мише Радивојевића 1972. године

Позориште
Као члан Београдског драмског позоришта и Атељеа 212, у којем је од 1969. тумачио више од двадесет улога, изградио је и врло успешну позоришну каријеру. У сезони 1982/1983. учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми „На дну“ Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л. Пинтилијеа, у париском -''Theatre de la Ville'' Исуса Христа, у Мајстору и Маргарити М. А. Булгакова у режији М. Сербана.

Филмографија
Год. Назив Улога
1964. Право стање ствари
1965. Довољно је ћутати
1966. The One Eyed Soldiers официр
1967. Деца војводе Шмита
1967. Љубав на плајваз
1967. Љубавни је цео свет
1967. Кад будем мртав и бео Џими Барка
1967. Височка хроника свештеник
1968. Епидемија здравља
1968. Илустровани живот
1968. Младићи и девојке
1968. Северно море
1968. Љубитељ голубова
1968. Евгенија на зрну грашка
1968. Бећарска ревија
1968. Наш пријатељ Пепи
1968. Невоље једног Бобана
1968. Три сата за љубав Рики
1969. Акваријум
1969. Туберкулоза Уро
1969. Снаха
1969. Трагедија на сплаву
1969. Хороскоп Видак
1970. Максиметар водитељ
1970. Хајдучија Милан Бркић
1970. Хомо хомини
1970. Бубе у глави Драган
1971. Халелуја
1971. Улога моје породице у свјетској револуцији Вацулић
1971. Млад и здрав као ружа Стеван
1971. Последња станица
1972. Како су се волеле две будале (кратак филм) Он
1972. Без речи
1972. Убиство у ноћном возу
1974. Отписани Прле
1972—1974. Образ уз образ Драган Николић
1974. Њурци
1975. Кичма Павле Гвозденовић
1975. Двособна кафана
1974—1975. Отписани Прле
1975. Позориште у кући 3 Спасоје
1975. Драги, буди ми непознат
1976. У бањи једног дана
1976. Повратак отписаних Прле
1976. Девојачки мост Прокопије
1977. Љубавни живот Будимира Трајковића Звонко Михајловић (глас)
1978. Размена
1978. Трен Новак
1978. Чардак ни на небу ни на земљи Јеленче
1978. Недељом по подне Гага
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Прле
1979. Мостарске кише
1979. Национална класа Брана Флојд
1980. Трен
1980. Ко то тамо пева певач
1980. Престоп Борис
1981. Последњи чин мајор Љуба Поповић
1981. Нека друга жена Бобан
1981. Сијамци Бошко
1981. Лов у мутном Столе Харинга
1981. Сезона мира у Паризу Драган
1981. Почнимо живот из почетка Бане
1982. Идемо даље Милош
1983. Нешто између Марко
1983. Переат
1983. Балкан експрес Попај
1983. Бановић Страхиња Влах-алија
1984. Грозница љубави адвокат
1984. Дивља патка
1984. Чудо невиђено Карузо
1985. Приче из бечке шуме
1985. Jack pot
1985. Живот је леп Силеџија
1986. Мис Андреј
1986. Свечана обавеза (ТВ) Фотограф
1986. Обећана земља
1986. Протестни албум
1986. Сиви дом Васпитач Зека
1987. Луталица
1988. Чавка Чавкин отац
1988. Како засмејати господара
1989. Happy end
1989. Свети Георгије убива аждаху Гаврило Вуковић
1989. Госпођа министарка Пера Каленић
1989. Последњи круг у Монци Урке
1989. Сабирни центар Јанко
1989. Сеобе Павел Исаковић
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1990—1991. Бољи живот 2 (серија) Ђорђе Пашалић
1991. Оригинал фалсификата Павловић
1991. Метла без дршке Неша, Душков тата
1991. Мала сала Ђорђе
1991. Пилот у трави отац
1992. Тито и ја Ганетов отац
1992. Велика фрка Чеда
1993. Обрачун у Казино Кабареу Гиле
1993. Метла без дршке Неша, Душков тата
1993. Три карте за Холивуд Алдо
1994. Ни на небу, ни на земљи Игла
1994. Биће боље Дуле
1994. Театар у Срба кнез Михаило Обреновић
1995. Била једном једна земља режисер
1995. Двобој за троје
1995. Урнебесна трагедија Милан
1995. Подземље режисер
1996. Филумена Мартурано Доменико Соријано
1997. Сваштара
1998. Код луде птице директор кабареа
1998. Буре барута Света
1998. Place Vendôme Јанош
1998—2001. Породично благо Лабуд Стојановић
1999. Нож Хоџа Вехбија
1999. Бело одело макро
1999. Lovers Златан
2001. Виртуална стварност Зоран
2001. Она воли Звезду Дацин отац
2001. Den Serbiske dansker
2001. Sa mère, la pute Бокшић
2001. Belgrado Sling
2002. Акција Тигар Вукота Крцуновић
2002. Ноћ уз видео
2001—2002. Породично благо 2 Лабуд Стојановић
2002. Зона Замфирова хаџи Замфир
2002. Лавиринт Павле Аксентијевић
2003. Кућа среће
2003. М(ј)ешовити брак Рале
2004. Пљачка Трећег рајха Главоња
2005. Имам нешто важно да вам кажем професор
2005. Звезде љубави Господин гроф
2005. Потера за срећ(к)ом бос
2005. Ивкова слава председник општине
2006. Где цвета лимун жут Наратор
2006. Шејтанов ратник Телал
2007. Црни Груја и камен мудрости Де Л'Арзан
2007. Позориште у кући Братислав Николајевић
2007. Промени ме Милан
2007. Четврти човек политичар
2008. Краљевина Србија наратор
2008. На лепом плавом Дунаву издавач из Француске
2008. Вратиће се роде Мутави
2008. Турнеја Мишко
2008—2009. Рањени орао Кнежевић
2009. Свети Георгије убива аждаху Свештеник
2009. Оно као љубав Гага Николић
2010. Сва та равница (серија) Милан Јагодић
2010. 72 дана Каматар 1
2006—2011. Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) Жота/судија Велибор
2011. Тамарин изостанак (кратак филм) Звонко
2011. Турнеја (серија) Мишко
2011. Албатрос (ТВ) Глигорије „Гига“ Гершић
2012. Вир ДБ-овац
2012. Будва, град на пјени мора
2012—2013. Јагодићи (ТВ серија) Гроф Милан Јагодић
2014. Монтевидео, видимо се! Жил Риме
2014. Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) Жил Риме

DEJVID NJUMEN - VAJT

David Newman-White
Born 1952,Nowra New South Wales, Australia. Currently live in Morts Estate, NSW. Fine Artist and painter of the human form and portraiture.

Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) (Чаково, 1739, 1742. или 1744 — Београд, 28. март 1811[1]) је био српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Доситеј је био први попечитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербије“. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку

Дарко Панчев (рођен 7. септембра 1965. године у Скопљу) је бивши македонски и југословенски фудбалер. Као играч био је познат под надимком „кобра са Вардара“, због велике брзине којом се кретао и реаговао.



Каријеру је започео у Вардару из Скопља, 1982. године. Док је играо за тим из главног града Македоније, постао је најмлађи играч у историји југословенског фудбала који је завршио првенство као први стрелац лиге. Било је то у сезони 1983/1984 када је имао само 18 година и 8 месеци, а постигао је 19 голова. Године 1988. је прешао у Црвену звезду. Исте године је отишао на одслужење војног рока у ЈНА, а потом је био још и први стрелац лиге у сезонама 1989/90 (32 гола), 1990/91 (34 гола) и 1991/92 (25 голова)

У финалу националног купа 1990. године постигао је одлучујући гол, којим је Црвена звезда освојила куп Југославије. Исте године је учествовао са репрезентацијом Југославије на њеном последњем светском првенству у Италији. Био је стрелац одлучујућег једанаестерца у финалу купа европских шампиона на стадиону Свети Никола у Барију (Италија), када је Црвена звезда освојила титулу најбољег клуба Европе, 1991. године.
Године 1992. потписао је уговор за Интер из Милана. У Интеру је одиграо 12 утакмица и постигао један гол. У јануару 1994. позајмљен је немачком клубу ВФБ Лајпциг у којем је одиграо 10 утакмица и постигао два гола. Након тога поново се вратио у Интер на годину дана и постигао је још два гола, одакле је прешао у Фортуну Диселдорф где је постигао два гола. Каријеру је завршио 1997. у швајцарском клубу Сион освајањем ”дупле круне” (првенство и куп).
По завршетку фудбалске каријере постао је заступник италијанске фирме за производњу спортске опреме ”Лото спорт Италија”.
Након што је радио у Фудбалском савезу Македоније тренутно обавља дужност спортског директора Вардара.

Освојени трофеји, награде и признања
Национални шампионати

Шампион Југославије 4 пута:
ФК Вардар : 1986/87
ФК Црвена звезда : 1980/90, 1990/91 и 1991/92

Освајач Купа Југославије 1 пут:
ФК Црвена звезда : 1989/90

Шампион Швајцарске 1 пут :
ФК Сион : 1996/97

Освајач Купа Швајцарске 1 пут:
ФК Сион : 1996/97

Међународна такмичења

Освајач Купа европских шампиона 1 пут:
ФК Црвена звезда : 1990/91

Освајач Интерконтиненталног купа 1 пут:
ФК Црвена звезда : 1991

Освајач Купа УЕФА 1 пут:
ФК Интер Милано : 1993/94

До своје 26-те године био је 4 пута најбољи стрелац југословенске фудбалске лиге и то у сезонама 1983/1984 (19 голова), 1989/90 (32 гола), 1990/91 (34 гола) и 1991/92 (25 голова).
Добитник је ”Златне копачке Европе” као најбољи стрелац у свим европским националним првенствима у сезони 1990/91 са 34 гола, која му тада није додељена јер је УЕФА због уведених санкција према СР Југославији тадашње првенство Југославије прогласило незваничним. Награду му је уручио 15 година касније 3. августа 2006. у Скопљу председник европске фудбалске федерације Мишел Платини у присуству потпредседника федерације Жан-Луј Валентана, уредника француског спортског магазина ”Екип”, Жан-Филип Леклера, затим, Драгана Џајића и Драгана Стојковића.
Заузима друго место (иза Слободана Сантрача, а испред Душана Бајевића) на ”вечитој листи” најбољих стрелаца свих времена бивше Југославије.
Године 2004. поводом прославе педесетогодишњице од оснивања УЕФЕ проглашен је за најбољег македонског фудбалера у последњих 50 година.

Демис Русос (грч. Ντέμης Ρούσσος, Александрија, 15. јун 1946 — Атина, 25. jануар 2015) био је грчки певач који је током 1970-их стекао светску славу као члан групе Aphrodite's Child. Током каријере продао је преко 60 милиона албума.

Рођен је и одрастао у Александрији, у Египту, у породици где су отац и мајка били грчког порекла. Током Суецке кризе изгубили су своје поседе и прешли да живе у Грчку.

Након што су почели да живе у Грчкој, почео је да свира у музичким групама где је упознао и Евангелоса Одисеаса Папатанасија и Лукаса Сидераса са којима је касније свирао у Aphrodite's Child од 1967. На почетку је само певао а касније је почео да свира бас-гитару, чиме је постигао велики комерцијални успех у Француској и другим деловима Европе у периоду 1968. до 1972.

Дејан Савићевић, надимци Дејо, Il Genio, Геније, рођен у Подгорици 15. септембра 1966. године, је бивши југословенски фудбалер. Од 1986. - 1999. године је наступао за репрезентацију у 56 утакмица и постигао 19 голова. Добитник је златне значке Спорта за 1991. годину, а у избору за најбољег играча Европе године заузео је друго место.

Савићевић у својој каријери играо у Будућности, Црвеној звезди, Милану и Рапиду. Два пута је освојио Лигу шампиона, први пут са Црвеном звездом 1991, а други пут са Миланом 1994.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Дејан „Деки“ Станковић (Београд, 11. септембар 1978) је бивши српски фудбалер и репрезентативац. Играчку каријеру је завршио 2013. у миланском Интеру. После повлачења Саве Милошевића постао је капитен националног тима, а до повлачења из репрезентације први капитен репрезентације Србије. За репрезентацију је укупно одиграо 103 утакмице и постигао 15 голова.

Опроштајна утакмица од репрезентације је одиграна 11. октобра 2013. У питању је била пријатељска утакмица Србија-Јапан одиграна у Новом Саду. Ово је био Станковићев 103. наступ за репрезентацију Србије и тиме је постигао рекорд.

У својој каријери је освојио првенства СР Југославије (1995) и Италије (2000, 2006, 2007, 2008, 2009. и 2010), куп Југославије (1995, 1996. и 1997) и Италије (2000, 2004, 2005, 2006, 2010 и 2011), Суперкуп Италије (1998, 2000, 2005, 2006, 2008 и 2010), Куп победника купова (1999) и Лигу шампиона (2010). Учествовао је на Светским првенствима 1998, 2006. и 2010. и Европском првенству 2000.

Димитрије Туцовић (1881 — 1914) је био истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије, покретач и уредник Радничких новина и Борбе. Био је родом Златиборац, из села Гостиља, где се налази његова родна кућа.

Туцовић је објавио многе новинске чланке, књиге и преводе, од којих су најпознатији:

Законско осигурање радника,
За социјалну политику,
Закон о радњама и социјална демократија,
У изборну борбу!,
Социјал-демократски агитатор,
Порези: једна жалосна глава у политици српске буржоазије;
Са пута (говори о положају индустријског пролетеријата у Србији),
Јединство покрета...

Dobrosav - Dobrica Ćosić (Velika Drenova, 29.12. 1921. - Beograd, 18. 5. 2014) bio je srpski književnik, akademik i nacionalistički političar koji je od 1992. do 1993. godine bio prvi predsjednik Savezne Republike Jugoslavije.

U mladosti je bio komunist, a u drugom svjetskom ratu se borio u partizanima što je kasnije bila inspiracija za njegov književni opus. Od kraja 1960-ih se počinje suprotstavljati Titovoj politici, prije svega nezadovoljan ustavnim preuređenjem SFRJ, te postaje jedan od najpoznatijih političkih disidenata. Krajem 1980-ih je jedan od predvodnika i ideologa srpskog nacionalističkog pokreta u tadašnjoj Jugoslaviji, te pristaša Slobodana Miloševića, s kojim se razišao sredinom 1990-ih.

Dela
Daleko je sunce, (1951.)
Koreni, (1954.)
Deobe 1-3, (1961.)
Akcija, (1964.)
Bajka, (1965.)
Moć i strepnje, (1971.)
Vreme smrti 1-4, (1972.-1979.)
Vreme zla - Grešnik, (1985.)
Vreme zla - Otpadnik, (1986.)
Vreme zla - Vernik, (1990.)
Vreme vlasti 1, (1996.)
Piščevi zapisi 1-4, (2001.-2002.)
Srpsko pitanje 1-2, (2002.-2003.)
Pisci moga veka, (2002.)
"Seobe"" (2004.)
Prijatelji, (2005.)
Vreme vlasti 2, (2007.)
Piščevi zapisi 1993—1999, (2008.)
Piščevi zapisi 1999—2000: Vreme zmija, (2009.)
Srpsko pitanje u XX veku, (2009.)
Bosanski rat (2012.)

Prof. dr Dragan P. Uskoković

Rođen je 3. aprila 1944. godine na Cetinju, gde je završio osnovnu školu (1958. godine) i gimnaziju (1962. godine). Tehnološko-metalurški fakultet završio je 1967. godine u Beogradu, magistrirao je 1971. godine, a 1974. godine odbranio doktorsku disertaciju «Proučavanje osnovnih procesa koji se dešavaju tokom sinterovanja kristalnih materijala”. Istraživački rad je započeo u Institutu za nuklearne nauke 1968. godine, a neposredno pre odbrane doktorske disertacije 1974. godine prešao je u Institut tehničkih nauka SANU. Izabran je u svim naučnim i nastavnim zvanjima. Dužnost direktora Instituta obavljao je od 2001. do 2011. godine.

Dugogodišnji je član Međunarodnog Instituta za nauku o sinterovanju, gde je sada generalni sekretar. Bio je sekretar i koeditor, a sada je regionalni editor međunarodnog časopisa “ Science of Sintering”. Bio je koordinator naših programa sa Evropskom Unijom, kao i član programskog komiteta mnogih međunarodnih konferencija i časopisa ( Mat . Sci . Forum, Key Engineering Materials , Advances in Applied Ceramics-Structural, Functional and Bioceramics, J. Bionanoscience, The Open Biomedical Engineering Journal i Poroshkovaya Metallurgiya ). Recenzirao je za niz međunarodnih časopisa. Predsednik je Društva za istraživanje materijala, koje je do sada održalo četrnaest konferencija u Herceg Novom, od 1995. do 2012, čiji su zbornici odabranih radova štampani na engleskom jeziku kod Trans Tech Publications u Cirihu u ediciji Materials Science Forum i časopisima Materials and Manufacturing Processes, Surface Engineering i Acta Physica Polonica.

Дарен Флечер (енгл. Darren Fletcher; Далкит, 1. фебруар 1984.) је шкотски фудбалер који тренутно игра за Манчестер јунајтед.

Титуле и награде
Манчестер
Премијер лига (3): 2006/07, 2007/08, 2008/09;
ФА куп (1): 2003/04.;
Енглески Лига куп (1): 2005./06.
Комјунити шилд (3): 2003, 2007, 2008.
Лига шампиона (2) 1998/99, 2007/08.
Светско клупско првенство у фудбалу (1): 2008.

Добри Христов (буг. Добри Христов; рођен 14. децембра 1875. у Варни, Бугарска, преминуо 23. јануара 1941. у Софији) био је један од најзначајнијих бугарских композитора XX века. Писао углавном хорску, али и црквену и оркестарску музику. У својим композицијама је користио елементе бугарског фолклора. Школовао се у Прагу, Чешка Република