INICIJALI

Đore Jovanovski

Ѓоре Јовановски (22 март 1956, Скопје) - македонски фудбалски тренер и поранешен фудбалер.

Ѓоре Јовановски бил првотимец на ФК Вардар од Скопје, каде што играл на позицијата десен бек. По завршувањето на играчката кариера, Јовановски продолжил да работи како тренер на повеќе македонски клубови: ФК Вардар, ФК Слога Југомагнат и ФК Работнички, со кои бил освојувач на шампионски титули во Првата македонска лига. Во јули 2014 година, тој почнал да го тренира штипскиот прволигаш ФК Брегалница. Сепак, тој останал кратко на таа функција, зашто во првиот дел сезоната 2014-2015, по слабите игри на ФК „Брегалница“, која по 14 одиграни кола освоила само девет бодови, Јовановски си заминал од клубот.

Покрај работата со македонските фудбалски клубови, Јовановски бил селектор и на фудбалската репрезентација на Македонија.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Đura Jakšić / Георгије "Ђура" Јакшић (27.7. 1832–16.11. 1878) je bio srpski pjesnik, slikar, dramatičar i književnik koji se smatra jednim od najzanačajnijih predstavnika srpskog romantizma.

Napisao je oko 40 pripovijedaka, tri drame u stihu: Stanoje Glavaš, Seoba Srbalja i Jelisaveta. Ostavio je nezavršen povijesni roman Ratnici o srpsko-turskom ratu 1876.-1878.

Jakšić je stvarao lirsku, epsku i dramsku poeziju. Svoje lirske pjesme objavljuje skoro po svima srpskim časopisima. Za života je objavio zbirku svoje lirike Pesme.
Najznačajnije epske pjesme su: Bratoubica, Nevesta, Pivljanina Baja, Barjaktarovići, Mučenica i Pričest.
Napisao je i tri drame u stihu: Seoba Srbalja, Jelisaveta i Stanoje Glavaš. Njegov rad na drami je dvostruko obilniji nego na lirici i epici.
Jakšić je jedan od najranijih i najplodnijih srpskih pripovjedača. Najviše je pisao u prozi: oko četrdeset pripovjetki i skica, od kojih nekoliko nedovršenih.
Od drama, umjetnički je najuspjelija Jelisaveta kneginja crnogorska, pisana u duhu šekspirovske dramaturgije, sa namjerom da se na povijesnoj osnovi prikaže i jedna politička drama, tako važna za cjelokupnu srpsku povijest, a vezana za vladarevu ženu, porijeklom strankinju. Mnogo sukoba, strasti, mržnje, oblikuju dramatičan odnos među junacima, i zbog toga je logično što dva glavna junaka, Jelisaveta i Radoš Orlović, na kraju tonu u ludilo.
Najmanje je radio na lirici, pa ipak, Đura Jakšić je stvorio izvjestan broj pjesama od trajne i klasične vrijednosti. Neke od njih, kao Na Liparu, Mila, Koga da ljubim, Put u Gornjak, Kroz ponoć nemu, spadaju u najbolje stihove srpske poezije.

Ђорђе Кадијевић (Шибеник, 6. јануар 1933) је српски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар. Његова најпознатија остварења су филмови Лептирица и Свето место.

У свом опусу се бавио различитом тематиком—од ратних мотива, па све до фантастике.

Филмографија
Празник (1967)
Поход (1968)
Хексаптих (1968)
Дарови моје рођаке Марије (1969)
Жарки (1970)
Чудо (1971)
Пуковниковица (1972)
Девичанска свирка (1973)
Штићеник (1973)
Лептирица (1973)
Заклетва (1974)
Марија (1976)
Београдска деца (1976)
Аранђелов удес (1976)
Човек који је појео вука (1981)
Живо месо (1981)
Карађорђева смрт (1983)
Свето место (1990)
Нападач (1993)

Вук Караџић (1987—1988)
Последња аудијенција (2008)

Ђина Лолобриђида

Луиђина „Ђина” Лолобриђида (итал. Luigina „Gina” Lollobrigida; рођена 4. јула 1927), италијанска је филмска глумица.
Филмографијa
Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена
1985. Deceptions
1972. Bad Man's River
1972. Краљ, краљица и слуга King, Queen, Knave
1968. Buona Sera, Mrs. Campbell
1968. Stuntman
1968. The Private Navy Of Sgt. O'Farrell
1967. Young Rebel
1966. Hotel Paradiso
1965. Bambole!
1964. Strange Bedfellows
1964. Woman Of Straw
1963. Царска Венера Imperial Venus
1961. Come September
1961. Go Naked In The World
1960. Fast And Sexy
1959. Never So Few
1959. Solomon And Sheba
1957. Звонар из Нотр Дама The Hunchback Of Notre Dame
1956. Трапез Trapeze
1955. Beautiful But Dangerous
1954. Beat The Devil
1954. Bread, Love And Dreams
1954. Four Ways Out
1953. The Wayward Wife
1952. Beauties Of The Night
1951. A Tale Of Five Women
1951. The Young Caruso
1950. My Beautiful Daughter

Đorđe Ljubinković teniser

Na američkim univerzitetima trenutno se nalazi 1.068 naših studenata. Nema stipendije bez testa znanja. I sa lošijih fakulteta lako se dobija master.
DOVOLJAN je klik na neki od odbojkaških ili košarkaških timova na fakultetima u SAD, pa da se otvori spisak naše dece. Košarku igraju: Strahinja Gavrilović (USC), Stefan Zečević (Bredli), Stefan Jovanović (Havaji), Luka Basta (Džordžija), Dimitrije Čabarkapa (Medison), Luka Drča (Juta), Nikola Nikolić... Teniseri su Irina Svijović (Južna Karolina), Pavle Cerović (Tenesi Tek), Ana Radojković (Ohajo), Đorđe Ljubinković (Findli)... Odbojkaši Dragana Mićić (Panola koledž), Siniša Žarković (Havaji), Jelena Sekulić (Oburn)... Fudbaleri Nemanja Veljović (Dauling), Nenad Čudić (Hartford)...

Ђорђе Марјановић (Кучево, 30. октобар 1931) је познати српски певач.

Дискографија
Год. Назив Напомена
Студијски албуми
1959. Музика за игру ПГП РТБ
1961. Мустафа ПГП РТБ
1969. Пријатељи, Здраво! ПГП РТБ
1975. А живот тече даље... Југотон
1979. Хвала вам пријатељи ПГП РТБ
1982. Двадесет никад више ПГП РТБ
Синглови
1960. Песма разносача млека Југотон
1961. Милорд ПГП РТБ
1962. Сам ПГП РТБ
1962. Експрес кафа Југотон
1962. Ђаволи ПГП РТБ
1962. Играјмо твист ПГП РТБ
1963. Роберта ПГП РТБ
1963. Љиљана Југотон
1963. Гонзалес ПГП РТБ
1963. Другови из мог дворишта ПГП РТБ
1963. Ја плаћам ове ноћи ПГП РТБ
1964. Звиждук у осам ПГП РТБ
1964. Медисон у Месику ПГП РТБ
1965. Ђаволи ПГП РТБ
1966. Другови моји ПГП РТБ
1967. Девојке ПГП РТБ
1968. Романа ПГП РТБ
1968. Мене нема ко да жали ПГП РТБ
1969. Ако љубави нема ПГП РТБ
1970. Од љубави до мржње/На гори расте јоргован ПГП РТБ
1970. Од љубави до мржње/На гори расте јоргован ПГП РТБ
1971. За дане љубави ПГП РТБ
1971. И тако оде Марија ПГП РТБ
1971. Диду-лиду-даду/Дирлада ПГП РТБ
1972. Грешница Југотон
1972. Та тужна музика/Диги-диги-дајге Југотон
1974. Живиш сама/Она ме не воли више Студио Б
1974. А живот тече даље/Ема, Емили Југотон
1975. Последњи воз/Песма са планине Југотон
1975. Чинге-Линге/Ако човек живи сам Југотон
1977. Бела дама-Црни краљ ПГП РТБ
1978. Никад није касно/Ружичасти снег Југотон
1979. Кабаре/Лудо срце ПГП РТБ
Фестивали
Београдско пролеће:
Стјуардеса, БГ пролеће '62
Београде, БГ пролеће '63
Девојка мога града, БГ пролеће '64
Украшћу те, БГ пролеће '66
Чему лажи, БГ пролеће '67
Две црвене руже, БГ пролеће '68
Ако љубави нема, БГ пролеће '69
Од љубави до мржње, БГ пролеће '70
За дане љубави, БГ пролеће '71
Бела дама, црни краљ, БГ пролеће '77
Никад није касно, БГ пролеће '78
Кабаре, БГ пролеће '79
Објављујем рат, БГ пролеће '82
Песма лета:
Романа, Песма лета '68
Ако ме желиш драга, Песма лета '71
Грешница, Песма лета '72
Опатија:
Потражи ме у предграђу, Опатија '64
Не схваћам те, Опатија '69
Сплит:
Сплићанин прави, Сплит '68
Ваш плагер сезоне:
Та тиха музика, ВШС '72
* Загреб:

Љубав прашта све (дует са Бети Јурковић), Загреб '61
Љиљана, Загреб '62
* Југословенски избор за Песму Евровизије:

Стари крај '65
Најлепши дан '66
Не верујем ти '68
* Српски избор за Песму Евровизије:

Суперстар (са Огњеном Амиџићем) '09

Ђорђе Новковић (Сарајево, 2. септембар 1943[1] — Загреб, 6. мај 2007), југословенски и хрватски композитор забавне музике.

Писао је песме за Мишу Ковача, Неду Украден, Здравка Чолића, Душка Локина, Терезу Кесовију, Ивицу Шерфезија, групу Про Арте, Габи Новак, Сребрна крила и многе друге.

Плоче извођача за које је он компоновао продаване су у више од 100 милиона примерака. Од 1989. до 2000. године живео је у Ровињу.

Године 1993., његова песма Don't ever cry у извођењу групе Путокази била је прва хрватска представница на такмичењу за Песму Евровизије 1993. Добио је награду Порин за животно дело. Учестоваво је на готово свим фестивалима у Хрватској, али и на простору бивше Југославије и добитник је многобројних награда.

Написао је више од 2500 песaма и продао више од 20 милиона плоча. Од 1997. године постао је сувласник и директор програма у највећој хрватској издавачкој кући „Croatia Records“.

ĐORĐE OTAŠEVIĆ



Đorđe Otašević je srpski lingvista, pisac, enigmatičar i izdavač, rođen 1. decembra 1959. u Užicu.

Doktor filoloških nauka. Objavio tridesetak rečnika, priručnika, udžbenika i monografija. Priredio četrdesetak antologija, pregleda i zbornika aforizama i kratkih priča. Zastupljen u više naših i stranih antologija, pregleda i zbornika. Prevođen na ruski, makedonski, poljski, italijanski i rumunski jezik. Dobitnik nekoliko književnih nagrada. Živi u Beogradu.

Objavljene knjige

    „Kako miriše plastično cveće“ (kratke priče, 2001)
    „Ubistvo na kredit“ (aforizmi, 2002)
    „Hronika bolje budućnosti“ (kratke priče, 2003)
    „Izabrane priče“ (kratke priče, 2008)

ĐORČE PETROV

Ѓорче Петров, целосно име Георги Петров Николов, (2 април, 1865, с. Варош, Прилепско - 28 јуни, 1921, Софија, Бугарија)[1] — професор, публицист, историчар, идеолог на Македонската револуционерна организација. Се школувал во Прилеп, Битола, Солун и во Пловдив. Бил учител во Штип (1886-1887). Како учител во Скопје (1888–1891) соработувал со митрополитот Теодосиј Гологанов и ја поддржувал неговата идеја за возобновување на Охридската архиепископија. Бил професор во Битола (1891–1895) и во Егзархиската гимназија во Солун (1895–1897).

Основал повеќе револуционерни групи и кружоци на МРО (Штип, Битола, Прилеп, Охрид, Крушево, Кичево, Ресен, Леринско и Костурско). Член на Централен комитет на МРО. Учествувал на Солунскиот конгрес (1896) и бил еден од составувачите на Уставот и на Правилникот на ТМОРО. Ја објавил книгата Материјали по изучувањето на Македонија (Софија, 1896).

Бил задграничен претставник на ТМОРО, заедно со Гоце Делчев, во Софија (1897–1901). Учествувал во редактирањето на револуционерниот хектографиран весник На оружје. Во Илинденското востание предводел чета во Прилепско и во Мариовско. По востанието останал во Македонија и работел на обновувањето на организационата мрежа, учествувал на Прилепскиот, Струмичкиот и Рилскиот општ конгрес. На Рилскиот конгрес бил повторно избран за задграничен претставник на Организацијата во Софија.

Го редактирал списанието Културно единство (Солун, 1908–1909). Во времето на Балканските војни и на Првата светска војна бил на служба во Серез, Битола и Драма. Член на Привременото претставништво на бившата ВМРО, противник на врховизмот и на делбите на Македонија на Версајската конференција. Убиен по наредба на Тодор Александров.

Ђовани „Ђани“ Ривера (итал. Giovanni Gianni Rivera; 18. август 1943, Алесандрија) је бивши италијански фудбалер, играо је на позицији офанзивног везног. У марту 2004. Пеле га је уврстио међу 125 најбољих живих фудбалера.

Трофеји
Милан
Серија А: 1961/62, 1967/68, 1978/79
Куп Италије: 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77
Куп шампиона: 1962/63, 1968/69
Куп победника купова: 1967/68, 1972/73
Интерконтинентални куп: 1969

Италија
Европско првенство: 1968.

Индивидуални
Златна лопта: 1969
Најбољи стрелац Серије А: 1972/73 (заједно са Ђузепе Саволдијем и Паолином Пулићијем)
ФИФА 100

ĐURO SALAJ

Đuro Salaj (Valpovo, 1889 — Zagreb, 20. maj 1958) je bio hrvatski revolucionar i komunistički političar, predsednik Centralnog odbora Jedinstvenih sindikata Jugoslavije i junak socijalističkog rada.



.

ĐORĐE TOMIĆ

Đorđe Tomić (Serbian Cyrillic: Ђорђе Томић; born 11 November 1972 in Belgrade) is a former Serbian footballer who played as a midfielder. In the Summer of 2011, Tomić became the president of FK Srem Jakovo.

Ponikao u beogradskom Partizanu, a nastupao i za Hajduk iz Kule (1994-95), francuski Gengamp (1995-96) i Atletiko iz Madrida (1996-98). Najbolje partije pružio nakon povratka u "crno-beli" dres 1998. godine. U Humskoj osvojio tri šampionske titule (1993, 1994, 1999) i pehar u Kupu Jugoslavije (1994).

Od 2000. nastupao u španskom klub Real Oviedo (2000-03) koji je u to vreme trenirao Radomir Antić, sa kojim je sarađivao još u vreme dok mu je bio trener u Atletiku iz Madrida. Igračku karijeru završava 2005. u korejskom Inčonu.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao samo jednu utakmicu: 10. februara 1999. protiv Malte (3:0) u La Valeti.


ĐORĐE ĆURČIJA
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Đorđe Obradović Ćurčija (Ćurta) (Bosut, Srem ? — Novo Selo 1804) je bio jedan od vođa u Prvom srpskom ustanku.

Još kao dete prešao je u Beogradski pašaluk. Jedno vreme je bio ćurčija u Krupnju, a zatim je postao hajduk i bio čuven u Podrinju kao harambaša.

Kad je izbio ustanak 1804., Ćurčić je prišao ustanicima, ali je već u prvim danima pokazao izvesnu samovolju. U boju na Čokešini (aprila 1804.) nije učestvovao zbog svađe sa Jakovom Nenadovićem, jednim od najistaknutijih vođa ustanka u zapadnoj Srbiji, ali se ubrzo zatim borio zajedno sa ostalim protiv Turaka kod Beograda i pri zauzimanju Požarevca.

Tu je ponovo došao u sukob sa Nenadovićem, a i sa Karađorđem, pa je sa svojim ljudima otišao u Mačvu. Zagospodario je Jadrom, Rađevinom i skelom prema Sremskoj Mitrovici i odatle je na svoju ruku vodio borbu s Turcima. Učestvovao je u Boju na Čokešini.

Zbog svoje naravi, njegova svađa sa Nikolom Grbovićem i Lukom Lazarevićem, kao i jedan prodor Turaka od Drine, ubrzali su odluku o njegovom uklanjanju. Ćurčija je u leto 1804 iznenada napadnut u Novom Selu, gde je i poginuo pružajući otpor ljudima Jakova Nenadovića.

Pisar Đorđa Ćurčije tokom 1804. godine bio je Vuk Stefanović Karadžić.

ĐOVANI FERARA

Giovanni Cesare Ferrara (Casal di Principe, 21 aprile 1929) è un giurista italiano, deputato nella IX e X legislatura.

È stato fra i promotori del referendum costituzionale del 2006.

Detto Gianni, è professore emerito di Diritto costituzionale dell’Università “La Sapienza” di Roma. Tra le sue opere più recenti: Gli atti costituzionali (Torino 2000), L’altra riforma della Costituzione (Roma 2002), La Costituzione. Dal pensiero politico alla norma giuridica (Milano 2006), La crisi della democrazia costituzionale agli inizi del XXI secolo (Roma, 2012).
.

Ѓорѓи Христов (30 јануари 1976, Битола, Македонија) е македонски фудбалер и фудбалски тренер.

Фудбалска кариера
Ѓорѓи Христов е роден на 30 јануари 1976 година во Битола, каде што ја започнал фудбалската кариера. Најпрвин играл во ФК Пелистер од Битола, а потоа променил поголем број клубови во странство, како што се:

ФК Партизан, Белград, Србија
ФК Барнсли, Барнсли, Велика Британија
ФК НЕЦ Најмеген
ФК Зволе
ФК Данфермлин Атлетик
ФК Дебрецен, Дебрецен, Унгарија
ФК Хапоел Назарет, Назарет, Израел
ФК Ники Волос, Волос, Грција
ФК Олимпијакос Никозија, Никозија, Кипар
ФК Ден Бош
ФК Баку, Баку, Азербејџан и
JJK Jyväskylä.

Исто така, од 1995 до 2005 година, Христов бил член на Македонската фудбалска репрезентација за која одиграл 48 натпревари и постигнал 16 голови.

Тренерска кариера
На 4 октомври 2011 година, Христов ја презел тренерската позиција во ФК Металург Скопје, иако, поради немањето професионална тренерска лиценца, формално како тренер на клубот се водел Александар Влахо. Меѓутоа, по поразот од ФК Шкендија Тетово од 1:5 во реваншот од четврт-финалето на Купот на Македонија, во ноември 2012 година, Христов си поднесол оставка.