INICIJALI

VLADIMIR HOROVIC




Vladimir Samojlovič Horovic (engl. Vladimir Samoylovich Horowitz, hebr. ולדימיר הורוביץ‎, rus. Владимир Самойлович Горовиц; Kijev, 1. oktobar 1903 — Njujork, 5. novembar 1989) je bio rusko-američki pijanista i kompozitor. Njegova tehnika je bila legendarna. Bio je jedan od najvećih pijanista dvadesetog veka.

Вера Циривири – Трена, Мица (Прилеп, 1921 — Штип, 15. јул 1944), учесница Народноослободилачке борбе.

Рођена је 1921. године у Прилепу. Њена мајка била је Васка Циривири, активна учесница Народноослободилачког покрета Југославије.

Вера је, као чланица Комунистичке партије Југославије, након окупације Југославије постала чланицом Месног комитета КПЈ за Прилеп. Била је један од организатора оружаног устанка у Прилепу, затим у Скопљу, Битољу, Тиквешу, Куманову и Штипу.

До 1944. године постала је чланица Трећег обласног комитета КП Македоније и радила на јачању партијских организација у Струги, Кочанима, Велесу, Штипу и Валандову, омасовљењу НОП-а и организовању СКОЈ-а, АФЖ-а и НОО-а те испраћању делегата на Прво заседање АСНОМ-а.

Бугарска полиција уценила је њену главу на 20.000 лева. Након једне провале, била је опкољена бугарским агентима. Починила је самоубиство, како им не би жива пала у руке.

Данас неколико школа у Македонији носе њено име, од којих су неке основња школа у насељу Карпош (Скопље) и у месту Дебреште. У родном Прилепу налази се њена биста.

VERA ČUKIĆ



Vera Čukić (Beograd, 16. decembar 1938) je srpska glumica. U braku je sa scenaristom Gordanom Mihićem sa kojim ima ćerku Ivanu Mihić, takođe glumicu.

Vera Čukić je apsolvirala glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Od 1963. glumi u Ateljeu 212 u Beogradu. Članica je Narodnog pozorišta u Beogradu. Izdvajajući se svojim atraktivnom izgledom i temperamentom, ostvarila je niz individualno obojenih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji.

Debitovala je 1958. u filmu Kroz granje nebo, Stoleta Jankovića. Vrlo zapažena bila je i kao mlada prestupnica u filmu Ko puca, otvoriće mu se Marka Babca iz 1965. godine, te kao izazovna maćeha koju napastvuje posinak u filmu Imam dvije mame i dva tate, Krešimira Golika iz 1968. godine. Za ulogu kafanske pevačice Bela Seka, u filmu I Bog stvori kafansku pevačicu Jovana Živanović 1972. dobila je priznanje na Filmskim susretima u Nišu.

VINI DžO(U)NS



Vinsent Piter Džouns (Votford, 5. januara 1965) poznat i kao Vini Džouns je britanski glumac i bivši fudbaler.

Poznat je i po nasilnom ponašanju, grubostima u igri, i po svom imidžu „lošeg momka“. Počeo je profesionalno da se bavi fudbalom 1984. u Veldonu.

Kasnije je igrao i za druge klubove, kao što su Vimbldon, Lids junajted, Šefild junajted, Viton junajted i Čelsi.

Sa Vimbldonom je osvojio FA Kup 1988. godine, što je najveći uspeh kluba. Žrtve njegovih grubosti na terenu bili su Gari Stivens (koji je zbog te povrede i okončao karijeru.) i Pol Gaskojn. Bio je kapiten velške reprezentacije, za koju je zabeležio 8 nastupa.

Poznat je i kao glumac, iako nema formalno glumačko obrazovanje. Do sada je snimio 29 filmova. Nakon što se 1999. u 34. godini života povukao iz fudbala, posvetio se glumi, gde je odigrao niz zapaženih uloga. Jedna od najpoznatijih je uloga Džagernauta u seriji Eks-Men. Glumio je u filmu Plan za beg, koji je snimnjen 2013. godine, gde glavne uloge igraju Silvester Stalone i Arnold Švarceneger.

Вилијам Шекспир (енгл. William Shakespeare, крштен 26. априла 1564, умро 23. априла 1616) био је енглески песник и драмски писац, који се, према више различитих извора, сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа. У литератури, посебно старијој, код нас се за њега (и још неколико познатих носилаца, као нпр. Вилијам I Освајач) користи и старији облик транскрипције за ово име, Виљем.



Опус Шекспирових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.

Трагедије
Ромео и Јулија (Romeo and Juliet; 1593)
Тит Андроник (Titus Andronicus; 1594)
Јулије Цезар (драма) (1599)
Троил и Кресида (Troilus and Cressida; 1601—1602)
Хамлет (1602)
Отело (1604)
Краљ Лир (King Lear; 1605)
Магбет (Macbeth; 1606)
Антоније и Клеопатра (Antony and Cleopatra; 1607)
Кориолан (Coriolanus; 1608)
Тимон Атињанин (1608)

Комедије
Узалудни љубавни труд (Love's Labour's Lost; 1590)
Два племића из Вероне (The Two Gentlmen of Verona; 1591)
Комедија неспоразума (The Comedy of Errors; 1593—1594)
Сан летње ноћи (A Midsummer Night's Dream; 1594)
Млетачки трговац (The Merchant of Venice; 1595)
Укроћена горопад (The Taming of the Shrew; 1596)
Много вике ни око чега (Much Ado About Nothing; 1599)
Веселе жене виндсорске (The Merry Wives of Windsor; 1599)
Богојављенска ноћ (Twelfth Night; 1599—1600)
Како вам драго (As You Like It; 1600)
Све је добро што се добро сврши (All's Well That Ends Well; 1602—1604)
Равном мером (Measure for measure; 1604)
Перикле (1608)
Цимбелин (Cymbeline; 1610)
Зимска прича (The Winter's Tale; 1610)
Бура (The Tempest; 1611)

Историјске драме
Краљ Хенри VI (1591)
Краљ Ричард III (1593)
Краљ Ричард II (1594)
Краљ Џон (1594)
Краљ Хенри IV (1596—1597)
Краљ Хенри V (1599)
Краљ Хенри VIII (1612)

Песме
Сонети - (писани између 1595—1599, објављени 1609)
Венера и Адон (Venus and Adonis; 1593)
Отмица Лукреције (The Rape of Lucrece; 1594)
Страствени ходочасник (The Passionate Pilgrim)

Гистав Ајфел (франц. Alexandre Gustave Eiffel; Дижон, 15. децембар 1832 — Париз, 27. децембар 1923), француски конструктор.

Као инжењер посветио се раду на металним конструкцијама и то претежно изградњи мостова. Ајфелова кула у Паризу, по којој се највише прочуо, ипак заостаје за сјајним решењима његових мостовних конструкција.

За светску изложбу у Паризу 1889. године, Ајфел је конструисао кулу која је постала заштитни знак Париза. Ајфелова кула је до 1931. године била највећа грађевина на свету (300,5 m; са антеном 320,8 m).

Гистав Ајфел је такође конструисао унутрашњост Кипа слободе.

Gordon Benks, OBE (Sheffield, 30. prosinca 1937.) bivši je engleski nogometni vratar i reprezentativac. Mnogi ga smatraju najboljim vratarem svih vremena.

Banksova kruna u karijeri bila je osvajanje svjetskog prvenstva 1966. sa reprezentacijom. Svoju reputaciju povećao je ikoničnim obranama na svjetskom prvenstvu 1970., pogotovo obranama Peléovih udaraca u grupi protiv Brazila.

Imao je odlične reflekse i bio je gotovo nesavladiv, ali karijeru je brzo prekinuo zbog gubitka vida na desno oko u prometnoj nesreći.

Grigor Vitez (Kosovac kraj Okučana, 15. veljače 1911. - Zagreb, 23. studenoga 1966.), bio je hrvatski pjesnik, dječji pisac i prevoditelj. Smatra se začetnikom moderne hrvatske književnosti za djecu.

Prije Drugoga svjetskog rata bio je učitelj, a poslije je radio u Ministarstvu prosvjete i kao urednik u izdavačkoj kući Mladost. Pisao je poeziju za djecu i odrasle (Sto vukova, Kad bi drveće hodalo, Gdje priče rastu), a prevodio je s ruskog, francuskog i slovenskog jezika. Njegovom poezijom dominiraju jednostavne i neposredne lirske slike u tradiciji poetskog izraza Dobriše Cesarića. Stihovi skladni i muzikalni, a svojim je pjesmama zbog aktualnosti i duhovitih poanti osvojio široki krug čitatelja. Objavio je nekoliko poetskih zbirki među kojima se ističu: Pjesme, Naoružane ruže, Povjerenje života i Kao lišće i trava. Njegove pjesme prevođene su na gotovo sve europske jezike.

Djela

San boraca u zoru, Nakl. Navod Hrvatske, Zagreb, 1948.
Pjesme, Zora Državno izdavačko poduzeće Hrvatske, Zagreb, 1950.
Naoružane ruže, Kultura, Zagreb, 1955.
Vesele zamke, Mladost, Zagreb, 1955.
Prepelica, Prosvjeta, Zagreb, 1956.
Lirika o Slavoniji, urednik, Slavonija danas, Osijek, 1956.
Povjerenje životu, Narodna prosvjeta, Sarajevo, 1957.
Sto vukova, i druge pjesme za djecu, "Svjetlost", Sarajevo, 1957.
Perzijske bajke, Mladost, Zagreb, 1958.
Kad bi drveće hodalo, Mladost, Zagreb, 1959.
Kao lišće i trava: pjesme, Matica hrvatska, Zagreb, 1960.
Maksimir, Mladost, Zagreb, 1960.
Iza brda plava: izbor pjesama za djecu, Matica hrvatska, Zagreb, 1961.
Hvatajte lopova, "Svjetlost", Sarajevo, 1964.
Gdje priče rastu, Mladost, Zagreb, 1965.
Zekina kuća, Mladost, Zagreb, 1965.

Грета Гарбо (швед. Greta Garbo; Стокхолм, 18. септембар 1905 — Њујорк, 15. април 1990) била је америчка глумица шведског порекла и једна од највећих филмских звезда тридесетих година 20. века. Већ са својим трећим филмом — Пут и ђаво из 1926, Гарбо је постала толико популарна да је њен први звучни филм, Ана Кристи, рекламиран под слоганом Гарбо говори!. Овај филм јој је донео прву номинацију за Оскара за најбољу главну глумицу и статус међународне звезде. Други познати филмови у којима је играла су Романса, Гранд хотел, Ана Карењина, Дама с камелијама и Ниночка. После неуспеха филма Жена са два лица, двадесетседмог у њеној каријери, Грета се повукла са филма. На крају филмске каријере имала је четири номинације за Оскара. Амерички филмски институт је уврстио међу пет најбољих глумица двадесетог века.





Гоце Делчев (Кукуш, 4 февруари 1872 - Баница, 4 мај 1903) — македонски револуционер и национален херој, учесник во македонското револуционерно движење, деец на Македонската револуционерна организација, апостол и срцето на револуционерна Македонија, идеолог, организатор и водач на македонското револуционерно националноослободително движење кон крајот на XIX и почетокот на XX век

"Јас го разбирам светот единствено како поле за културен натпревар на народите"
"Јас не ги мразам Османлиите како народ, јас војувам против османлиската тиранија како владејачки систем'

Gordana Đorić (Prva žena na Kosovu u privatnom biznisu) je rođena u Prištini, gde je živela i radila do proterivanja 1999. Kratko je boravila u Nišu, a onda se vratila u rodno mesto svoga oca Laplje Selo, šest kilometara od Prištine, u porodičnu kuću gde je danas centar njenog preduzetništva. Razvedena je, ima troje dece - dva sina i kćerku koji žive u Beogradu, a od sinova troje unučadi. Đorić je prva žena na Kosovu koja je otvorila svoju privatnu firmu - "Zenit lizing" 1990. u Prištini, koja je zapošljavala 65 radnika, među prvima je krenula u informatički inženjering, za šta je dobila priznanje Privredne komore Srbije kao najuspešniji menadžer za 1996. godinu. Danas je i predsednica Unije poslodavaca KiM.

Optimizam da će Kosovo biti sačuvano, da će dobro da se posluje, i da će na kraju "svi biti živi i zdravi" crpi i iz ličnog života.

- Svašta sam doživela: gledala zločine, sahranjivala i spasavala ljude, branila život. Bila sam hiljadu puta u situaciji da me ubiju, ali se to nije desilo. Bila sam čak i u onom autobusu "Niš ekspresa" koji je dignut u vazduh 16. februara 2001. kod Podujeva, kada je 12 ljudi poginulo. Ja sam imala relativno lakše povrede - slomljen nos i povredu kičme, bila sam i u nesvesti, ali sam se brzo osvestila. Ništa nisam videla od dima, samo sam čula zapomaganje povređenih... Računaš da je rat završen, da nema više ubijanja, a odjednom to! U martu 2004. naše udruženje je danju i noću spasavalo naše ljude iz Prištine, Obilića, Kosova Polja... U mojoj kući boravilo je tridesetak ljudi čekajući da proðe to ludilo...

- Te 1999. godine počela sam iz pepela, ali sam posle svega opet svoja – kaže Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena "Avenija" iz Lapljeg Sela kod Prištine. Kaže da čeka da prođu političke turbulencije na Kosovu, pa da pokrene i radionicu za proizvodnju kolača i torti. Zainteresovane su i neke albanske firme, a postoji i potražnja u enklavama. Bila bi to prva poslastičarnica južno od Ibra.

Gustaf Erikson

Gustaf Adolf Mauritz Erikson (1872, Lemland – 1947) was a ship-owner from Mariehamn, in the Åland islands, famous for the fleet of windjammers he operated to the end of his life, mainly on the grain trade from Australia to Europe.

Erikson was involved in sailing virtually his entire life. He went to sea at age 9, was commanding a sailing vessel in the North Sea trade by age 19, and was master of a number of square-rigged vessels prior to becoming an owner

Георгиј Константинович Жуков (рус. Гео́ргий Константи́нович Жу́ков; Стрелковка, Калушка губернија, 1. децембар 1896. — Москва, Руска СФСР , 18. јун 1974. (78. год)) је био совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза и министар одбране Совјетског Савеза од 1955. до 1957. године.

Један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату. Под његовом командом, Црвена армија је извојевала важне победе у биткама за Москву, Стаљинград, Лењинград, Белорусију и Берлин. Четвороструки је Херој Совјетског Савеза, Херој Народне Републике Монголије, носилац Ордена победе и многих других совјетских и страних одликовања.

После Другог светског рата, запао је у Стаљинову немилост, а након његове смрти подржао је Никиту Хрушчова у обрачуну са антипартијском групом (Молотов, Маљенков и Каганович). Године 1957. због неслагања с Никитом Хрушчовим искључен је Централног комитета КПСС-а и смењен са свих војних функција, а 1958. је пребачен у резерву и пензионисан. После Хрушчова, 1964. године, ново руководство вратило га је у милост, али не и на власт. Остао је популарна личност у Совјетском Савезу све до смрти.

GORDANA ZAFRANOVIĆ

naučna odnosno umetnička oblast: Dramske i audiovizuelne umetnosti – Montaža

Umetnička/akademska karijera: Diplomirala Filmsku i TV montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U zvanje vanrednog profesora izabrana je 2006. godine, a od 2011. je redovni profesor Akademije umetnosti u Beogradu.

U toku dugogodišnje karijere, kao montažer slike i (ili) zvuka, potpisala je više od sto dokumentarnih, reklamnih, kratkih igranih filmova kao i veliki broj TV drama i emisija različitih žanrova.

Sarađivala je sa najpoznatijim filmskim autorima bivših jugoslovenskih republika i srpskog filma, među kojima su mnogi nagrađivani najvećim svetskim i domaćim nagradama: Emir Kusturica, Živko Nikolić, Dušan Kovačević, Siniša Kovačević, Zdravko Šotra, Dragan Kresoja, Ljubiša Samardžić, B. Šprajc, A. Tomašič, M. Ciglič, itd. Učestvovala je u velikim koprodukcionim TV serijama i radila na oko 30 igranih filmova od kojih su mnogi nagrađivani najvišim jugoslovenskim, evropskim i svetskim nagradama – Dom za vešanje, Balkanski špijun, Čudo neviđeno, Igmanski marš, Octoberfest, Jaguarov skok, Jesen stiže dunjo moja, Miris kiše na Balkanu,Gorki plodovi, Maša…

Горан Иванишевић је бивши хрватски и југословенски тенисер, победник Вимблдона 2001. и Дејвис купа 2005. године са тениском репрезентацијом Хрватске. Највиши пласман на ранг листи тенисера у каријери му је друго место, остварено 1994. На Олимпијским играма 1992. освојио је две бронзане медаље, појединачно и у игри парова са Гораном Прпићем.

Појединачно
Победе–порази: 599 – 333
Освојени турнири: 22
Изгубљена финала: 27
Најбољи пласман: 2. (4. јул 1994)

Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ЧФ (1989, 1994, 1997)
Француска Ролан Гарос ЧФ (1990, 1992, 1994)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2001)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ПФ (1996)

Парови
Победе–порази: 263 – 226
Освојени турнири: 9
Изгубљена финала: 10
Најбољи пласман: 20. (6. јануар 1992)

Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 2К (1990, 1994)
Француска Ролан Гарос Ф (1990, 1999)
Уједињено Краљевство Вимблдон 3К (1989, 1993)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ЧФ (1997)

Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2005)
Hopman Cup.jpg Хопман куп П (1996)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (1990)

GORDANA JOVANOVIć ŠARIć

Gordana Jovanović Šarić je završila Učiteljsku školu u Sremskoj Mitrovici, a Višu pedagošku u Beogradu. Poeziju piše od ranih školskih dana i aktivna je i danas što je nedavno potvrdila osvojvši prvu nagradu za najlepšu pesmu o vinu. Knjiga pesama za decu “Čarobna bašta” je njena deseta samostalna knjiga.

Gordana Jovanović Šarić iz Šimanovaca osvojila je prvu nagradu za najlepšu pesmu o vinu na konkursu za izbor najlepše pesme o vinu čiji su organizatori Srpska čitaonica u Irigu i iriška vinarija „Mačkov podrum“. U konkurenciji od 50 autora i 82 pesme, pesma Gordane Jovanović Šarić koja nosi naziv „Vinska pesma“ osvojila je prvu nagradu, a ujedno je i najlepša pesma o vinu. Nagrada za najlepšu pesmu o vinu je novčani iznos od 15 hiljada dinara, zastupljenost pesme u zborniku najlepših pesama o vinu i paket vina portugizer Vinarije „Mačkov podrum“. Nagrađene pesme, među kojima je i „Vinska pesma“ su predstavljene na tradicionalnom Danu mladog vina portugizera – svatovca u Novom Sadu 19. novembra.

Pećinački info portal prenosi tekst najlepše pesme o vinu:

VINSKA PESMA

Bogato se kruni grozd crvenih suza
kraj drhtave ruke u jezero vrelo,
u odbljesku stakla spazih lišće svelo
što ga vaskrsava oronula muza.

Na tren u grudima ptica zaigrala
propela se, stala životu da kliče,
kao oganj vatreni usred zime ciče…
Sva pustoš duše u rumen je stala.

Jer inje otresam s pobelelih vlasi,
jer kasno je za plam boriti se bajni,
sam još okratak prolaz vidim tajni,
na čijem se kraju jedna zvezda gasi.

Na dnu rujne čaše nasukana barka
s vapajem pristala uz obale tvoje,
nova jedra čeka da joj se iskroje,
al’ se ne razgori vatra iz ugarka.

Zato samo gutljaj kapljice čarobne
nek okvasi moje ožednele usne,
pa neka se sasvim tmurni oblak zgusne
i uništi iskru čarolije kobne.