INICIJALI

GARI KUPER

Frank James Cooper (Helena, Montana, SAD, 7. maj 1901. - Beverly Hills, 13. maj 1961.), poznatiji kao Gari Kuper, američki glumac. Karijera mu se protegla od 1924. do 1961., kad je umro. U tom je razdoblju snimio sto filmova. Bio je poznat po svom tihom, nenametljivom glumačkom stilu koji je posebno odgovarao vesternima u kojima je nastupio.

Cooper je pet puta bio nominiran za Oscara za najboljeg glumca, a osvojio ih je dva. 1961. mu je dodijeljena počasna nagrada. 1999. se našao na 11. mjestu popisa najvećih muških filmskih zvijezda Američkog filmskog instituta.

Izabrana filmografija

Dick Turpin (1925.)
Orao (1925.)
Ono (1927.)
Posljednji odmetnik (1927.)
Krila (1927.)
Maroko (1930.)
Gradske ulice (1931.)
Njegova žena (1931.)
Zbogom oružje (1932.)
Da imam milijun (1932.)
Danas živimo (1933.)
Alisa u zemlji čudesa (1933.)
Peter Ibbetson (1935.)
Želja (1936.)
Gospodin Deeds ide u grad (1936.)
Čovjek iz prerije (1936.)
Pustolovine Marka Pola (1938.)
Kauboj i dama (1938.)
Zapadnjak (1940.)
Upoznajte Johna Doea (1941.)
Narednik York (1941.)
Ponos Yankeeja (1942.)
Kome zvono zvoni (1943.)
Priča o Dr. Wassellu (1944.)
Casanova Brown (1944.)
Saratoga Trunk (1945.)
Neosvojen (1947.)
Dobri Sam (1948.)
Vrelo (1949.)
Dallas (1950.)
Točno u podne (1952.)
Povratak u raj (1953.)
Vrt zla (1954.)
Vera Cruz (1954.)
Prijateljsko uvjeravanje (1956.)
Ljubav poslijepodne (1957.)
Čovjek sa zapada (1958.)
Drvo za vješanje (1959.)
The Naked Edge (1961.)

GORDANA LUKIĆ




Gordana Lukić je pohađala Gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Pre nego što je završila Gimnaziju,1983. godine upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odskek gluma, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Napušta studije i posle nekoliko godina angažmana u Sremskoj Mitrovici odlazi u Kragujevac gde provodi devedesete radeći u kragujevačkom teatru Joakim Vujić. Posle povratka u Sremsku Mitrovicu radila je na RTV M kao spiker i voditelj. Glumila je u seriji Selo gori, a baba se češlja i filmu Želimira Žilnika Beograde, dobro jutro, ali se ipak najviše ostvarila kao pozorišna glumica. Poznate predstave u kojima je igrala su: Kraj vikenda, Don Žuan se vraća iz rata, Ženidba i udadba, Beogradska trilogija, Paklena pomorandža, Kralj Lir, Iza kulisa, Guska na mesecu, Crna rupa, Ljubavi Džordža Vašingtona, Tvrdoglava princeza, Materina maza iliti princ od livnigruma i mnoge druge. Od 2010. vodi dramski studio i teatar Gartel.

Goran Ljubojević (rodjen 4 May 1983)je hratski fudbaler, napadac, igra za Sriwijaya (Indonezija).

sezona klub drzava takmicenje nastupi golovi
2003/04 NK Osijek Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 31 16
2004/05 NK Dinamo Zagreb Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 25 9
2005/06 NK Dinamo Zagreb Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 11 1
→ FC St. Gallen (huur) Vlag van Zwitserland Zwitserland Axpo Super League 17 5
2006/07 NK Dinamo Zagreb Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 5 3
KRC Genk Vlag van België België Eerste Klasse 27 11
2007/08 KRC Genk Vlag van België België Eerste Klasse 4 1
2008/09 KRC Genk Vlag van België België Eerste Klasse 7 0
2009/10 NK Zagreb Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 12 6
2010/11 AIK Fotboll Vlag van Zweden Zweden Allsvenskan 11 2
NK Osijek Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 11 1
2011/12 NK Osijek Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 14 5
FCM Târgu Mureş Vlag van Roemenië Roemenië Liga 1 9 1
2012/13 Naft Tehran FC Vlag van Iran Iran Iran Pro League 10 2
2013/14 NK Osijek Vlag van Kroatië Kroatië Prva HNL 8 0
Balestier Khalsa FC Vlag van Singapore Singapore S.League 13 9
2014/15 Balestier Khalsa FC Vlag van Singapore Singapore S.League 0 0
Sriwijaya FC Vlag van Indonesië Indonesië Super League 0 0
Totaal 215 72

Горан Марковић (Београд, 24. август 1946) је српски режисер.

Оба његова родитеља, Раде Марковић и Оливера Марковић, су били познати српски глумци. Завршио Пету београдску гимназију, a потом ФАМУ у Прагу. Режирао педесетак документарних, 11 целовечерњих филмова, написао десетак филмских сценарија, написао шест позоришних комада, режирао три позоришне представе, написао три књиге. Добио више од 30 домаћих и страних награда и признања, како за рад на филму, тако и за позоришно стваралаштво. Најзначајније: две Златне арене y Пули, награда за најбољу режију филма „Тито и ја“ y Сан Себастијану, Гран при за „Кордон“ y Монтреалу и Стеријина награда за најбољи савремени текст за „Турнеју“.

Предаје режију на Факултету драмских уметности у Београду, члан је Европске академије за филмску уметност у Бриселу. Разведен, нема деце.
Колумниста је дневних новина Политика где махом пише о темама из културе
Добио је 2012. године француски Орден официра уметности и књижевности.

Најпознатији филмови
1969 - Држи буре воду док мајстори не оду
1971 - Без назива
1977 - Специјално васпитање
1979 - Национална класа
1980 - Мајстори, мајстори
1982 - Вариола вера
1985 - Тајванска канаста
1987 - Већ виђено
1989 - Сабирни центар
1992 - Тито и ја
1995 - Урнебесна трагедија
1994 - Отворена врата (2 епизоде)
1999 - Неважни јунаци
2000 - Србија, године нулте (Serbie, annee zero)
2002 - Кордон
2008 - Турнеја
2012 - Фалсификатор

Глумац
1969 - Недјеља
1971 - Без назива (ТВ)
1971 - Апотекарица (ТВ)
1976 - Озрацени (ТВ)
1977 - Специјално васпитање
1977 - Мирис пољског цвећа
1983 - Балкан Експрес
1985 - Тајванска канаста
1986 - Лијепе жене пролазе кроз град

GERI NEVIL

Gary Alexander Neville (Bury, 18. veljače 1975.) je bivši engleski nogometaš i reprezentativac. Neville je desni bek s najviše nastupa za reprezentaciju i 5 je godina bio kapetan Manchester Uniteda, jedinog kluba za kojeg je igrao.

Kako je cijelu karijeru proveo na Old Traffordu, Neville je jedan od rijetkih igrača koji su igrali samo za jedan klub u svojoj karijeri. U trenutku umirovljenja (2011.), Neville je bio igrač s drugim najdužim stažom u klubu, iza momčadskog kolege Ryana Giggsa. Godine 1995. debitirao je za reprezentaciju te je tijekom 10 godina bio prvi izbor desnog beka kako u klubu tako i u reprezentaciji.

Njegov mlađi brat, Phil Neville, također je nogometaš i kapetan Evertona, a u Manchesteru je igrao od 1993. do 2005. godine. Nakon umirovljenja 2011., Neville je postao komentator na Sky Sportsu.

Гари Њуман (енгл. Gary Numan, пуно име Gary Anthony James Webb; 8. март 1958. у Лондону) је енглески певач, текстописац и музичар. Сматра се једним од пионира електронске музике и опште је познат по својим хитовима из 1979. године - Cars и Are 'Friends' Electric

Албуми
1978. Tubeway Army
1979. Replicas
1979. The Pleasure Principle
1980. Telekon
1981. Dance
1982. I, Assassin
1983. Warriors
1984. Berserker
1985. The Fury
1986. Strange Charm
1988. Metal Rhythm
1989. Automatic
1991. Outland
1992. Machine + Soul
1994. The Radial Pair
1994. Sacrifice
1995. Human
1997. Dawn
1997. Exile
2000. Pure
2006. Jagged

Goran Obradović (rodjen 1 marta 1976 u Aranđelovcu) je srpski fudbaler koji trenutno nastupa za Spartak Semey u Kazahstanskoj prvoj ligi. Nastupao je za FK Partizan i nekoliko svajcarskih timova: Servet, Sent Galen, Vaduc i Sion, gde je bio kapiten ekipe. U 2014 ponovo se vraca u Spartak Semey.

Горан Паскаљевић (Београд, 22. април 1947.) је српски филмски редитељ.

Дипломирао је филмску режију на Прашкој академији. Режирао је многе документарне филмове и ТВ драме за ТВ Београд, а први дугометражни играни филм — Чувар плаже у зимском периоду, снимио је 1976. Направио је преко 30 документарних и 13 играних филмова.

Награде и признања
Добитник је многих престижних награда: Награда критичара за најбољи европски филм 1998. за Буре барута; Награда критичара у Сан Себастијану 1990. за Време чуда. Часопис Variety сврстао га је 2001. у пет најбољих режисера године (поред Ласла Халстрома, Нила Џордана, Стивена Содерберга и Едварда Јанга). Он је први филмски режисер који је 2002. у Минхену добио Награду „Бернард Вики Мост“ за хуманизам у својим делима. Новембра 2007. Паскаљевић је одликован француским Орденом уметности и књижевности који му је свечано уручен 9. маја 2008. у Београду.

Филмске режије

Год. Назив Жанр Награда
1972. Легенда о лапоту
1973. Слуга
1976. Чувар плаже у зимском периоду
1977. Пас који је волео возове
1979. Земаљски дани теку
1980. Посебан третман
1982. Сутон
1984. Варљиво лето '68
1987. Анђео чувар
1989. Време чуда
1992. Танго аргентино
1995. Туђа Америка
1998. Буре барута
2002. Како је Хари постао дрво
2004. Сан зимске ноћи
2006. Оптимисти
2009. Медени месец
2012. Кад сване дан

Филмски сценарији

Год. Назив
1973. Слуга
1979. Земаљски дани теку
1982. Сутон
1987. Анђео чувар
1989. Време чуда
1998. Буре барута


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Горан Пандев (рођен 27. јула 1983. у Струмици, у Македонији, у тадашњој СФРЈ) је македонски фудбалер. Тренутно игра у италијанској Серији А за Ђенову. Од 2001. године, Пандев наступа за фудбалску репрезентацију Македоније. Сматра се једним од најбољих македонских фудбалера.

Nastupao za:
Беласица
Интер
Специја
Анкона
Лацио
Интер
Наполи
Галатасарај
Ђенова

Трофеји
Лацио
Куп Италије (1) : 2008/09.
Суперкуп Италије (1) : 2009.
Интер
Првенство Италије (1) : 2009/10.
Куп Италије (2) : 2009/10, 2010/11.
Суперкуп Италије (1) : 2010.
Лига шампиона (1) : 2009/10.
Светско првенство за клубове (1) : 2010.
Суперкуп Европе : финале 2010.
Наполи
Куп Италије (2) : 2011/12, 2013/14.
Галатасарај
Првенство Турске (1) : 2014/15.
Куп Турске (1) : 2014/15.

GVIDO RENI

Guido Reni (Bologna, 4. studenog 1575. - Bologna, 8. kolovoza 1642.) bio je bolonjski slikar i glavni predstavnik ranobaroknog slikarstva čija je umjetnost nastala pod utjecajem manirizma i braće Carracci; smatran je najvećim majstorom svog vremena, ali i umjetnikom čija je vještina nadmašivala Rafaela.

Guido Reni je bio učenik Carraccija, ali je u Rimu na njega uvelike utjecao i rad Caravaggia. Kao misaoni slikar koji je kadar uravnotežiti i veoma različite utjecaje, na Raspeću sv. Petra (1604.-1605.) stvorio je vlastitu klasicističku verziju Caravaggiovog stila. Nemir koji se krije u njegovim prikazima Magdalene zamjećuje se i u majstorskoj, bravuroznoj predodžbi Davida s Golijatovom glavom (1604.-1605.) gdje se u pristupu temi osjeća sablasan Caravaggiov odjek.

Svijetlim bojama u tehnikama uljenog slikarstva i freske slikao je dramatične kompozicije s biblijskom i mitološkom tematikom. Vrhunac njegovih ekstenzivnih rimskih fresaka predstavlja Aurora (1613.), načinjena za palaču Rospigliosi (Casino Rospigliosi), a njegova reinterpretacija renesanse najvišu točku doseže s Pokoljem nevine dječice (1611.-1612.), Atalantom i Hipomenom, te Herkulovim poslovima naslikanim za Gonzage. Atalanta i Hipomen su naslikani na temelju dijagonala koje se međusobno presijecaju, prekidu i ponovnom podešavanju ritma, a manirističke elemente ublažava Renijeva ljupka klasičnost.

Горан Стефановски (Битољ, 27. април 1952) је македонски драмски писац.

Рођен је 27. априла 1952. у Битољу. Завршио је Филолошки факултет у Скопљу, на одсеку енглески језик и књижевност. Студирао је драматургију на Драмској академији у Београду, где је и магистрирао. Једно време радио је у драмској редакцији на телевизији Скопље а затим као асистент на Филолошком факултету у Скопљу. Од 1986. професор је драматургије на драмској академији у Скопљу. Тренутно живи и ради у Лондону. Члан је македонског ПЕН центра.

Награде
„Стале Попов“
„11 Октомври“
„Стеријина награда“ (два пута)
„Војдан Чернодрински“ (шест пута)

Дела
Клинч (тв-игра, 1974),
Јане Задрогаз (драма, 1974),
Чиракот Шекспир (радио-драма, 1975),
Сослушувањето на железничарот (тв-драма, 1976),
Томе од бензиската пумпа (тв-филм, 1978),
Наши години (тв-серија, 1979),
Диво месо (драма, 1979),
Тумба, тумба, дивина (тв-драма, 1980),
Лет во место (драма, 1981),
ХИ-ФИ (драма, 1982),
Дупло дно (драма, 1983),
Тетовирани души (драма, 1985),
Бушавата азбука (тв-драма, 1985),
Црна дупка (драма, 1987),
Long Play (драма, 1988),
Кула вавилонска (драма, 1989),
Травијата (либрето, 1989),
Зодијак (либрето, 1990),
Чернодрински се враќа дома (драма, 1991), I ¦
Чернодрински (либрето, 1991),
Гоце (1991),
Сараево (књига) (драма, 1993),
Старецот со камен околу вратот (1994),
Оазата на Мира (тв-драма, 1994),
Сега му е мајката (едночинка, 1995),
Баханалии (драма, 1996),
"EX-YU" (1996),
Аирлија транзиција (тв-серија, 1996),
"Casabalkan" (драма, 1997).

Гвидо Тартаља (Загреб, 25. јануар 1899 — Београд, 29. децембар 1984) је био српски књижевник, песник, преводилац [1], чувен по својим књигама за децу, често називан »Змајем савремене српске књижевности за децу« [2]. Објавио је преко 30 књига, међу којима и »Песма и град«, »Лирика«, »Зачарани круг«, »Срмена у граду птица«, песме за децу: »Оживела цртанка«, »Шта месеци причају«, »Од облака до маслачка«, »Дедин шешир и ветар« итд.

Библиографија
Посебна издања:
Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919.
Песма и град, изд. „Раскрсница“, Београд, 1923.
Лирика, с предговором Јована Дучића, изд. „Вук“, Београд, 1924.
Зачарани круг, поема, изд. „Вук“, Београд, 1924.
Саблазан са духовима, приче, изд. „Геца Кон“, Београд, 1931.
Дечја књижевност, чланци, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1934.
Поема о прузи, циклус песама, изд. „Ново поколење“, Београд, 1946
Песме, изд. „Просвета“, Београд, 1952.
Пред-ратне песме, изд. „Плато“, Београд, 2013.

Књижевност за децу:
Срмена у граду птица, изд. С. Б. Цвијановић, Београд, 1927.
Царство мале Срмене, песме, изд. С. Б. Цвијановић, Београд, 1929.
Чобанска фрула, песме, изд. „Скерлић“, Београд, 1933.
Весели другари, приче и песме, изд. „Скерлић“, Београд, 1934.
Шарена књига, са М. Матовићем и П. Богдановићем, изд. „Скерлић“, Београд, 1934.
Шкољке, приче, изд. Џелебџић, Београд, 1935.
Младо дрво, приче и песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1936.
Варјача, царев доглавник, прича, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1936.
Мали глумци, монолози, дијалози, рецитације, позоришне сцене, хорске песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1938. (COBISS)
Наша позорница, монолози, диалози, позоришне сцене, хорске песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1941. (COBISS)
Оживела цртанка, поема, изд. „Просвета“, Београд, 1946.
Приче о радним бригадама, стихови, изд. „Просвета“, Београд, 1948.
Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948.
Наше море, поема, изд. „Просвета“, Београд, 1948.
Шта месеци причају, стихови, изд. „Ново поколење“, Београд, 1949.
Дечји пријатељи, песме, изд. „Народна књига“, Београд, 1953.
Прве трешње, песме за малу децу, изд. „Дечја књига“, Београд, 1954.
Колачићи, песме за малу децу, изд. „Дечја књига“, Београд, 1957.
Весела зоологија, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1957.
Врабац у забавишту, песме за малу децу, изд. „Народна књига“, Цетиње, 1958.
У шетњи, песме, изд. „Свјетлост“, Сарајево, 1959.
Дедин шешир и ветар, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1960.
Мој брат близанац и ја, песме, изд. „Графички завод“, Титоград, 1964.
Гусарска дружина, циклус песама, изд. „Младо поколење“, Београд, 1964.
Од облака до маслачка, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1965.
Животиње - наши пратиоци, изд. „Вук Караџић“, Београд, 1965.
Од куће до школе, песме, изд. „Интерпрес“, 1968.
Две приче, песме, изд. „Борба“, библиотека „Жар-птица“, 1968.[3]
Први лет, песме, изд. „Графос“, 1973.
Опет је ту пролеће, изд. „Вук Караџић“, 1974.
Фи-фо-фу, мале сцене, изд. „Дечје новине“, Београд, 1974.
Сјатиле се песме, избор и поговор Душан Радовић, изд. „Српска књижевна задруга“, Београд, 1974.
Мој часовник није као други, песме, са поговором Милована Данојлића, изд. „БИГЗ“, Београд, 1976.
И ово и оно, песме, избор Невзета Османбеговић, изд. „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1976.
I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976.
Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976.
Колико је тежак сан / Дедин шешир и ветар, изд. „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1976.
Мале песме, сликовница, изд. „Завод за уџбенике“, Београд, 1979.
Тајанствено перо, изд. „Нолит“, Београд, 1980.
Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980.
С оне стране дуге, изд. „Нолит“ - „Просвета“ - „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 1980.
Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981.
Снови и играчке, приредио Владимир Миларић, Нови Сад, 1980. (COBISS); 1982.
Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983.
Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985.
S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986.
Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988.
Колико је тежак сан / Дедин шешир и ветар, изд. „Другари“, Сарајево, 1989.
Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990.
Весела зоологија, 1 - 6, изд. „Интерпрес“, Београд, 1997.
Цветови и гусари, приредио Драган Лакићевић, изд. „Bookland“, Београд, 2007.
Приредба, мале сцене и рецитације за децу, изд. „Bookland“, Београд, 2011.
Насмејана лица, изд. „Пчелица“, Чачак, 2013.
Необични дечак Миша, Мој издавач, Београд, 2015.
Дечија позорница, Мој издавач. Београд, 2015.

dr Gordana Ćirić-Marjanović
redovni profesor na beogradskom univerzitetu

OBRAZOVANJE:
Diplomirani fizikohemičar 1989. PMF, Hemijski fakultet, Studijska grupa Fizička hemija
Magistar fizičke hemije, 1994. PMF, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
Doktor fizičke hemije, 2003. PMF, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu

ZAPOSLENJA:
1990. Asistent pripravnik, PMF, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu 1995. Asistent, PMF, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
2004. Docent, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
2009. Vanredni profesor, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu
2015. Redovni profesor, Fakultet za fizičku hemiju, Univerzitet u Beogradu

PREDMETI:
Fizička hemija makromolekula (Osnovne akademske studije fizičke hemije, izborni predmet)
Fizička hemija 2 (Osnovne akademske studije, Hemijski fakultet u Beogradu, studijski programi Diplomirani hemičar i Profesor hemije, obavezni predmet)
Provodni polimeri (doktorske studije)
Strukturna karakterizacija makromolekula (doktorske studije)
Fizićka hemija nanomaterijala - deo predavanja iz oblasti Provodni polimerni nanomaterijali (doktorske studije)

Gordana Uzelac

Istraživač saradnik
Laboratorija za molekularnu mikrobiologiju
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI),
Univerzitet u Beogradu,

OBRAZOVANJE
2009 - Diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

ISTRAŽIVAČKO ISKUSTVO
2010 - 2014 - istraživač saradnik, IMGGI

RADNO ISKUSTVO
2010 - 2014 - istraživač saradnik, IMGGI

OBLAST NAUČNOG INTERESOVANJA
Mehanizam delovanja, strukturno funkcionalna analiza i regulacija ekspresije LsbB, bakteriocina bakterija mlečne kiseline
Analiza genoma Pseudomonas aeruginosa PUPa3
Analiza „Quorum Quenching“ molekula

Goga (Gordana) Filpović je srpska  (turbo-)folk pevacica.

Diskografija:
-2000 ''Za srce si me ujeo'' (You bit my heart)
-2002 ''Oči plaču danima'' (Eyes weeping for days)
-2004 ''Ti ako odeš'' (If you go)
-2007 ''Dostupan'' (Available)

--------------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------------

Глен Форд (енгл. Glenn Ford) је био амерички глумац рођен 1. маја 1916. године у Квебек ситију (Канада), а преминуо 30. августа 2006. године у Беверли Хилсу (Калифорнија). Каријеру је почео 1939. године. Глумио је у више од стотину филмова. За време Другог светског рата био је у маринцима, али то је само привремено зауставило његову каријеру. У круг врхунских филмских звезда пробио се убрзо после Другог светског рата играјући улоге љубавника у филму „Гилда“ уз Риту Хејворт (енгл. Rita Hayworth) и „Украдени живот“ уз Бети Дејвис (енгл. Betty Davis) (1946.). У филму „Велика хајка“ из 1953. године, глумио је детектива, а познат је и по вестернима „Воз у 3:10 за Јуму“ и „Каубој“. Од осталих важнијих улога памте се и „Џунгла на школској табли“ (1955.), „Почело је с пољупцем“ (1959.), „Четири јахача апокалипсе“ (1961.), „Вирус“ (1980.). Вансеријска улога у богатој филмској каријери била му је и она из 1978. године, када је играо Џонатана Кента, усвојитеља Супермена, кога је тада играо Кристофер Рив.

Био је активан и у друштвеном животу, оженивши се по четврти пут у 76. години.
Последњих година свог живота се повукао из јавности због погоршаног здравља.

GAJ HJUZ

Guy Hughes is a British composer, arranger and actor/musician.

He studied music at Durham University (1st class BAHons degree) before training at the Royal Academy of Music (distinction). As a composer and arranger, he enjoys working collaboratively within theatre and film projects, developing and creating music closely with the actors and other creatives. He also works as a freelance music producer and arranger for pop and classical artists, including recent commissions from Universal Music Group.

He has just finished performing with the Royal Shakespeare Company as an actor/musician in The Merchant of Venice and Othello.