INICIJALI

Ернест Милер Хемингвеј (енгл. Ernest Miller Hemingway; Оук Парк, 21. јул 1899 — Кечум, 2. јул 1961) је био амерички писац и новинар. Био је припадник париског удружења изгнаника двадесетих година двадесетог века, и један од ветерана Првог светског рата, који су касније били познати као „изгубљена генерација“. Добио је Пулицерову награду 1953. године за свој роман Старац и море, како и Нобелову награду за књижевност 1954. године.

Својим посебним начином писања који карактерише шкртост на речима, насупрот стилу његовог књижевног супарника Вилијама Фокнера, Хемингвеј је значајно утицао на развој лепе књижевности двадесетог века. Многи његови романи се данас сматрају класичним делима америчке књижевности.

Holanđanin Erol Cimerman, trostruki holandski prvak u tajlandskom boksu i šampion u disciplini K-1. Erol Cimerman kikboksom je počeo da se bavi pre 15 godina kada su njegovog najboljeg prijatelja napali momci iz njegovog “kraja”. Nisu hteli da se tuku na ulici već u ringu i tako je započela Cimermanova šampionska karijera.

Evlija Čelebija putopisac, rodio se u Carigradu Istanbulu 1611 (10. muharema 1020. hidžretske godine)., a umro 1679. godine. U toku četrdeset godina putovao je po tadašnjem Osmanlijskom carstvu i izvan njega, a učestvovao je i u brojnim bitkama. O svim svojim opažanjima i doživljajima napisao je opsežno djelo u deset knjiga pod imenom "Putopis" (Sejahatnama) ili "Tarihi sejjah".

Putopisi Evlije Čelebije imaju velikog značaja za historiografiju. On u svojim putopisima opisuje gradove, historiju, građevine, običaje i tradiciju, kao i značajne ličnosti iz zemalja koje je posjetio. U njegovim putopisima ima interesantnih opisa balkanskih zemalja iz 17. vijeka. Ostavio je i brojne zabilješke o Bosni i Hercegovini i Sarajevu

Ендру Џексон (енгл. Andrew Jackson; 15. март 1767 —— 8. јун 1845) је био амерички војсковођа, политичар и државник, познат по томе што је био 7. председник САД и оснивач данашње Демократске странке.

Ervin Šinko (Apatin, 5. listopada 1898. - Zagreb, 26. ožujka 1967.), bio je hrvatski i mađarski književnik, židovskog podrijetla. Pisao je pjesme na mađarskom, romane i novele na hrvatskom i mađarskom te književne studije, eseje i dnevnik na hrvatskom

Hans Arp (nem. Hans Arp), isto tako i Žan Arp (franc. Jean Arp; *16. septembar 1887 — †7. jun 1966) bio je nemačko-francuski slikar, vajar i pesnik i poznat je kao saradnik u grupi dadaista i nadrealista i prvenstveno kao pristalica apstraktne umetnosti, kod koga su ishodišta bila u elementarnim prirodnim formama.

Жорж Бизе (франц. Georges Bizet; Париз, Француска, 25. октобар 1838 — Буживал, Француска, 3. јун 1875) је био француски композитор и пијаниста. Његово најпознатије дело је опера под називом „Кармен“.
Жорж Бизе је рођен у Паризу, у цењеној музичкој породици, под именом Александар Цезар Леополд Бизе (Alexandre-César-Léopold Bizet), али убрзо после крштења добија име Жорж по коме ће остати познат и до данашњих дана. Као чудо од детета бива примљен у престижни Париски музички конзерваторијум, са непуних десет година, где је учио клавир и композицију и тамо редовно добијао награде за своја дела.
Почев од тога да је био право „чудо од детета“, примљен је на Париски конзерваторијум са непуних десет година и за своје композиције је редовно добијао награде. Једна од њих била је и „Prix de Rome“, која је подразумевала студирање у Риму у периоду од три године. Пре него што је кренуо за Рим, Бизе је замолио свог професора да му напише писмо препоруке за чувеног композитора Меркадантеа, који је у то време био директор Конзерваторијума у Напуљу. Са писмом у џепу, кренуо је за Италију. Прошло је пуно времена пре него што је Бизе коначно одлучио да се јави Меркадантеу. Потражио је писмо препоруке које је добио од свог професора. Међутим, нешто му није дало мира и он је одлучио да отвори писмо и сазна какву препоруку је његов професор написао.

Садржина писма била је следећа:
 Викицитати „Мој драги пријатељу Меркаданте,
Желим да ти препоручим једног мог ученика, господина Жоржа Бизеа. Он је заиста диван младић, интелигентан, добро васпитан, симпатичан и дружељубив. Сасвим сам сигуран да ће ти се допасти. Заувек твој, Карафа П. С. Бизе на жалост нема ни мало музичког талента.”

Жил Верн (франц. Jules Verne; Нант, 8. фебруар 1828 — Амјен, 24. март 1905) био је француски романописац, песник и драмски писац, најпознатији по својим авантуристичким романима и његовом снажном утицају на књижевни жанр научне фантастике.

Рођен у Нанту, требало је да прати стопе свога оца и постане адвокат, али већ од ране младости га је више привлачило позориште и писање текстова. Његова сарадња са издавачем Пјером Жилом Ецелом довела је до стварања Необичних путовања, веома успешне серије романа у којој су се налазила дела као што су Пут у средиште Земље, Двадесет хиљада миља под морем и Пут око света за осамдесет дана.

Верн се, генерално, сматра главним књижевним аутором у Француској и већем делу Европе, где је имао велики утицај на књижевне жанрове авангарду и надреализам. Међутим, његова репутација је значајно другачија у англофоним регионима, где се често спомиње као писац фантастике и књига за децу, не само због скраћених и измењених превода у која су његови романи често прештампавани.

Жил Верн је други најпревођенији аутор на свету, а налази се између енглеских писаца — Агате Кристи и Вилијама Шекспира — али је био најпревођенији аутор током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Његов допринос жанру је био такав, да се заједно са писцима Хербертом Џорџом Велсом и Хугом Гернсбеком, понекад назива једним од „очева научне фантастике“.

Žan Gaben (Jean Gabin 17. svibnja 1904. - 15. studenog 1976.) glumac kojeg Francuska i dalje slavi kao svog najvećeg glumca 20. stoljeća. Od 1928. do smrti, 1976., snimio je gotovo sto filmova, a najpoznatiji su mu "Obala u magli" Marcela Carnea te "Dan se rađa" iz 1939., "Ne dirajte u lovu" i "Francuski cancan" Jeana Renoira iz 1954.

Mnogi ga pamte i po ulozi Jeana Valjeana u ekranizaciji romana "Jadnici" 1958., te kao inspektora Maigreta u nekoliko filmova. Na vrhuncu slave uzpoređivali su ga sa Spencerom Tracyjem i zvali u Hollywood, no ondje nije dugo izdržao, jer mu je previše nedostajala domovina, pa se brzo vratio i nikad više nije ni pomišljao da napusti Francusku.

Žil Dasen američki filmski režiser (96) koga publika pamti između ostalog po filmovima "Topkapi" i "Nikad nedeljom".

Dasen je tokom dugogodišnje karijere režirao više od 20 filmova, a Holivud je napustio jos 1950-tih kada se našao na "crnoj listi" filmskih stvaralaca u doba makartizma, perioda progona komunista i njihovih simpatizera u Sjedinjenim Američkim Državama. Dasen se tada prvo vratio u Francusku, a kasnije se oženio sa grčkom glumicom i ministrom kulture Melinom Merkuri i preselio u Grčku.

Iz prvog braka Dasen je imao dvoje dece, sina i ćerku - čuvenog šansonjera Žo Dasena, koji je umro na vrhuncu karijere 1980. i glumicu Žili Dasen.

Живојин Ђорђевић (Пожаревац, 28. март/9. април 1872 — Београд, 27. новембар 1957) је био биолог, зоолог и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Бавио се фаунистиком, проучавајући различите групе животиња (водоземци, гмизавци, рачићи) и проблемима примењених наука (паразитологија, епидемиологија, рибарство, зоотехника). Оснивач је Океанографског института у Сплиту и Хидробиполошког завода на Охридском језеру, а један је од оснивача Медицинског, Пољопривредног и Ветеринарског факултета. Био је дописни члан Српске краљевске академије од 1906. и редовни од 1922, дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности, члан Чешког биолошког друштва и Руске академије Шевченко, касније и председник Југословенског биолошког друштва. Сматра се пиониром истраживачког рада у области хидробиологије на подручју Југоисточне Европе, оснивач је модерне зоологије у Србији и творац Српске биолошке научне терминологије. Објавио је бројне научне и стручне радове, а аутор је и три уџбеника: Систематика кичмењака и бескичмењака, Зоологија I, Зоологија II.

Био је први декан Ветеринарског факултета Универзитета у Београду 1936/37 године. Био је 1919/20 декан Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Жорж Енеску (рум. George Enescu; Ливени, 19. август 1881 — Париз, 4. мај 1955) је био румунски композитор, виолиниста, пијаниста, диригент и наставник.

Почео је да студира виолину у Бечу са само седам година. На његово стваралаштво највећи утицај је имао Јоханес Брамс с којим се често сретао. Године 1894. примљен је на париски Конзерваторијум, а његова прва оркестарска дела, „Румунска поема“ и „Пасторална фантазија“, представљена су музичкој јавности 1889. године. Касније су „Румунске рапсодије“ доживеле велики успех. Пред почетак Првог светског рата вратио се у Румунију и постао диригент Филхармонијског оркестра у Букурешту. Био је врло активан у музичком животу, а неко време је подучавао Јехудија Мењухина. У Паризу је радио као диригент, виолиниста и композитор. Други светски рат је провео на имању близу Букурешта. Био је више пута и у САД.

Жан Жорес (франц. Jean Jaurés; Кастр, 3. септембар 1859 — Париз, 31. јул 1914), пуно име Огист Мари Жозеф Жан Леон Жорес, био је француски социјалистички политичар у јавности означаван као „савјест Европе“.

Рођен је 3. септембра 1859. Био је француски политичар и социјалистички лидер, посланик радикалног правца од 1885. до 1889, а касније је пришао социјалистима и 1893. постао вођа Социјалистичке партије.

У чувеној Драјфусовој афери бранио је Драјфуса и шестоко је нападао клерикалне и монархистичке кругове. У парламенту се борио за социјално законодавство и залагао се за антиклерикалне мјере, помажући буржоаске владе које су се изјашњавале за световну наставу.

Године 1904. оснива лист L'Humanite (Човјечанство). Трудио се да зближи и уједини све француске социјалисте и са гедистима основа Социјалистичке уједнињене партије.

Залагао се против избијања Првог светског рата. У једном ресторану, док је разговарао са својим колегама 31. јула 1914. године бива убијен од стране неког националистичког фанатика.

Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902 — Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942), члан ЦК КПЈ, политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, организатор устанка у Војводини и народни херој Југославије.

За заслуге у организовању револуционарног радничког покрета и НОБ у Војводини, Зрењанин је, 5. децембра 1944, проглашен народним херојем.

Од 2. октобра 1946. године град Петровград носи име овог револуционара – Зрењанин.

Преко 60 насељених места у Србији, углавном у Војводини, имају улицу са именом Жарка Зрењанина.

Žak Iber (Jacques Ibert, 1890-1962), francuski je kompozitor iz prve polovine 20. veka. Studirao je u Parizu i osvojio Rimsku nagradu, a zatim, družeći se sa Honegerom (Arthur Honeger) i Mijoom (Darius Milhaud), nije poprimio njihov odnos prema muzici, već je u ne mnogo originalnom stilu napisao veći broj poznatih dela za duvačke instrumente. Iber je učestvovao u obnovi francuske instrumentalne muzike u prvoj polovini 20. veka negujući neku vrstu melanž-stila, posezajući za brojnim uticajima, posedujući odličnu tehniku, ali ne učestvujući u avangardnim novotarijama svoga doba. Mnogi su njegov stil označili kao eklektičan, želeći time da istaknu njegovu neoriginalnost i oslanjanje pre svega na Ravela (Joseph-Maurice Ravel), i njegovu stilsku gamu. Nisu mu bili strani ni uticaji džeza, ali on je ipak prevashodno u svojim delima pokazivao akademizam, galsku prefinjenost, eleganciju i salonski duh. Napisao je niz scenskih dela, opere i operete Persej i Andromeda, Kralj Ivetoa, Goncag, Orlić (sa Honegerom), Mali kardinal (sa Honegerom), balete Dijana od Poatjea i Vitez lutalica, kao i niz orkestarskih, koncertantnih, kamernih i klavirskih kompozicija.