INICIJALI

Ежен Јонеско, рођен као Еуђен Јонеску (франц. Eugène Ionesco, рум. Eugen Ionescu; Слатина, 26. новембар 1909 — Париз, 28. март 1994), био је румунски и француски драмски писац, један од утемељивача правца Театар апсурда. Поред хумора и исмевања баналних ситуација, Јонескове драме дочаравају усамљеност и безначајност људске егзистенције.

Осим драма, писао је и есеје, приповетке и друга дела.

Његове најзначајније драме су:

Ћелава певачица (1950)
Лекција (1951)
Столице (1952)
Амеде, или како га изгубити (1954)
Жак, или покорност (1955)
Нови станар (1955)
Алмина импровизација (1956)
Носорог (1959)
Краљ умире (1962)
Шетња по ваздуху (1963)
Жеђ и глад (1964)
Магбет (1972)

Енрико Карузо (итал. Enrico Caruso; Напуљ, 25. фебруар 1873 — Напуљ, 2. август 1921) је био италијански тенор. Певао је са великим успехом у најважнијим оперским кућама Европе и Америке. Карузо је снимио око 290 објављених плоча од 1902. до 1920. Карузов снимак деонице Vesti la giubba из Леонкавалове опере „Пајаци“ је био први звучни снимак продат у милион копија

Ернест Лоренц (енгл. Ernest Lawrence; Кантон, 8. август 1901 — Пало Алто, 27. август 1958) је био амерички физичар и нобеловац, познат по свом проналаску, коришћењу и унапређењу циклотрона који је имао утицај на пројекат Менхетн. Лоренц је имао дугу каријеру на Универзитету Калифорније, где је постао професор физике. Године 1939, Лоренц је добио Нобелову награду за физику за свој рад и конструкцију циклотрона и развој својих проналазака. У његову част, хемијски елемент број 103 је добио назив Лоренцијум. Његов брат Џон Х. Лоренц је био познат као пионир у области нуклеарне медицине.

Elena Igorevna Ljadova (Russian: Еле́на И́горевна Ля́дова; born 25 December 1980) is a Russian actress.[1][2] In 2002, she graduated from M.S. Schepkin Higher Theatre School (Institute) in Moscow, Russia. Her film credits include The Geographer Drank His Globe Away, Elena, Leviathan and Orlean.

Filmography
Year Title Role Notes
2005 Dreaming of Space Rimma
2005 Soldier's Decameron Marina
2007 Testament Lenina Galina Koval TV series
2008 Protection Tatiana Kalitina TV series
2009 The Brothers Karamazov Grushenka TV series
2009 Tambourine, Drum friend
2009 Return of Sinbad Elya Shakhova TV series
2009 Disappeared Galka Mini-series
2009 Lyubka Lyubka TV
2009 Moscow courtyard Svetka TV series
2010 When Ledum bloom Anna Sedova TV
2010 Rat Natalia Sorokina-Lefabe TV
2010 Blizzard Masha Mini-series
2010 Captivity passion Mariya (Mura) Zakrevskaya TV
2011 Elena Katerina
2011 Heartbeat Nina Ilina Mini-series
2011 I'll wait Klava Sintsova Mini-series
2012 Collectors Vera TV series
2012 Separation Rada TV series
2012 Solo saxophone Vika
2013 Lucky Irina Boyarova TV
2013 The Geographer Drank His Globe Away Nadia
2013 Ashes Rita TV series
2014 Leviathan Lilya Sergeyeva
2015 Treason Asya TV series
2015 Orlean Lidka
2016 Day to ...
2016 Dovlatov
2017 I-Slider

Еуђенио Монтале (итал. Eugenio Montale; Ђенова, 12. октобар 1896 — Милано, 12. септембар 1981) је био италијански песник, највећи представник италијанског херметизма.

Поезијом лишеном сваке речитости изражава тегобу савременог човека у њему отуђеном свету. Главна дела: Сипине кости, Прилике, Олуја и друго, Сатура, Дневник 71. и 72. године, Свеска за четири године, Аутодафе, Лептир из Динара и друго. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1975. године.

En Nikol Smit

Nesvršena srednjoškolka, kasnije konobarica, striptizeta i Plejbojeva zečica, En Nikol Smit, svoj američki san ostvarila je udajom za 63 godine starijeg milijardera. Javnost je ostala šokirana saznanjem da je dvojnica Merilin Monro, kako su je zvali, po drugi put rešila da stane na ludi kamen. Ova fraza dobila podsmešljiv prizvuk kada je objavljeno kako njen budući suprug Džej Hovard Maršal ima osamdeset i devet godina i da se kreće pomoću invalidskih kolica. Uz prezrive osmehe dušebrižnici su konstatovali kako je njen izabranik jednom nogom u grobu, a prava istina bila je još šokantnija - bio je jedva živ. Međutim, Viki, koja je u međuvremenu promenila ime u En Nikol Smit, što joj je zvučalo glamuroznije, to nije nimalo smetalo. Par se upoznao 1991. godine dok je ona igrala u hjustonskom striptiz baru Zadovoljstvo. On je bio naftni magnat i milijarder, a ona devojka kojoj je očajnički bio potreban novac. Njihov prvi suret opisala je rečima: Delovao je kao čovek iz koga je život iščileo, a onda kada sam mu prišla, njegove oči su zableštale. Zamolio me je da igram za njega i ja sam to učinila. Tokom njihove dvogodišnje afere obasipao ju je skupim poklonima, a i nekoliko puta pitao ju je da se uda za njega. Pristala je 27. juna 1994. Imala je tada 26, a on 89. godina. Iako nikada nisu živeli zajedno, često je isticala kako godine nisu važne, već ono što se nalazi ispod ljudske ljušture. Bila je pod lupom javnosti i zbog toga nije bila srećna, ali s druge strane poslodavci su je sve više angažovali znajući da njeno ime garantuje i neophodnu reklamu. Na taj način uspela je da ostvari svoju dugogodišnju želju da se pojavi i kao glumica dobivši nekoliko manjih uloga. Posle trinaest meseci braka Maršal je umro u svojoj devedesetoj godini, a oko raspodele njegove imovine usledila je mukotrpna sudska borba. Zanimljivo je da En nikada nije odustala od tog novca. Lavovski se borila za ono što je mislila da joj pripada, da ne kažemo za ono što je zaradila i na kraju je bar delom uspela u ostvarenju svog plana. Proces između nje i dvojice magnatovih sinova, od kojih se Maršal stariji jednog i javno odrekao, trajao je do njene smrti i bio prava medijska senzacija. Počeo je u Teksasu, preselio se u Kaliforniju i na kraju završio na Vrhovnom sudu. Kako su se sudovi menjali, tako su i presude donošene i poništavane. En je prvo dosuđeno nešto manje od pola milijarde dolara (450 miliona), ali slučaj nikad nije zvanično završen. Prvo je umro Maršalov sin, a potom i En. Nastavak procesa očekuje se kada njena ćerka stekne punoletstvo, pošto ni njen poslednji muž, a ni otac njene ćerke nemaju pravo na njenu imovinu, već isključivo njena deca, tačnije ćerka, pošto joj je i sin umro.

Erik Njumen (Eric Newman) is an American film and television producer and the founder of Grand Electric, an LA-based production company with a first look deal with StudioCanal. Previously, he was a founding partner of NBC Universal-based film production company Strike Entertainment, with co-founders Marc Abraham and Thomas A. Bliss

EDVARD OLBI



Edward Albee (rođen 12. marta, 1928.) američki je dramski pisac najpoznatiji po drami Who’s Afraid of Virginia Woolf?

Елвис Арон Пресли (енгл. Elvis Aron Presley; Тупело, Мисисипи, 8. јануар 1935 — Мемфис, 16. август 1977) је био амерички музичар, „краљ рока“, изузетно популаран педесетих и шездесетих година 20. века. Продао је више од 150 милиона плоча и играо у двадесетак филмова. Умро је 1977. од прекомерне употребе алкохола и дроге.

Рођен је у Тупелу, Мисисипи. Са 13 година се са породицом преселио у Мемфис, Тенеси. Своју музичку каријеру је почео када је власник „Sun Records“-а Сем Филипс, жељан да ширем аудиторијуму приближи звук Афро-америчке музике, видео у Елвису потенцијал да то оствари. У пратњи гитаристе Скотија Мура и басисте Била Блека, Елвис је један од зачетника рокабилија, убрзаног споја кантрија и R&B-а. RCA Victor је са њим потписала уговор по коме ће пуковник Том Паркер бити његов менаџер следеће две деценије. Његов први сингл за ту издавачку кућу, „Heartbreak Hotel“ изашао је у јануару 1956. и одмах је постао хит број један. Постао је водећа фигура новог рокенрол звука са више јавних појава на телевизији и великих хитова. Његов начин извођења и енергични покрети учинили су га једним од најпопуларнијих извођача, али и најконтроверзнијих.

Филмску каријеру започео је 1956. филмом „Воли ме нежно“. Углавном је играо у музичким филмовима осредње вредности, али с насловним песмама које су редовно постајале хит. У периоду од 1957. до 1966. Пресли се налазио на листи десет најкомерцијалнијих америчких глумаца.

Године 1975. настају озбиљни здравствени проблеми, дијабетес, гастритис, а придружује се и дрога од које је Пресли постао зависан. Године 1977. доживљава срчани удар, али не мења начин живота. Дана 16. августа 1977. Елвис пада у дубоку кому због прекомерне употребе дроге. Доктори покушавају да му спасу живот али не успевају. У тренутку смрти је имао 43 године.

Елвис је још за живота постао легенда: за двадесетак година рада објавио је 97 плоча, а на врховима топ-листа провео је чак 996 недеља.

Елена Ристеска (27. април 1986) је македонска певачица и текстописац, представница Македоније на Песми Евровизије 2006. Рођена је у Скопљу, тадашња СФРЈ, данашња Македонија. 2002, њен први сингл, „Она другото“, са албума „И јас сакам да бидам ѕвезда“ је постао хит у Македонији, и уследило је објављивање албума „Ден и Ноќ“, 2003. године. На такмичењу „Евровизија“ је наступила са песмом „Нинанајна“, и заузела је 11 место. Крајем 2006. године је издала албум „192“. Године 2008. је издала српски албум „Милионер“, који је био у продаји у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
Дискографија

„И јас сакам да бидам ѕвезда“ - 2002.
„Ден и Ноќ“ - 2003.
„192“ - 2006.
„Милионер“ - 2008.

Eva Sršen (Ljubljana, 1951) slovenska je pop-pjevačica koja je imala kratku karijeru u ranim 1970-im. Pobijedila je na Jugoviziji 1970. godine, prošla na Euroviziju 1970. u Amsterdamu s pjesmom Pridi, dala ti bom cvet te osvojila 11. mjesto s 4 boda. Bila je popularna u Jugoslaviji s pjesmom Ljubi, ljubi, ljubi.

Godine 1974. nastupila je na Jugoviziji s pjesmom "Lepa ljubav", ali je završila deveta od dvanaest učesnika. Sredinom 1970-ih završila je karijeru te pjeva s vremena na vrijeme.

Елизабет Тејлор (енгл. Elizabeth Taylor; Хемпстед, Лондон, 27. фебруар 1932 — Лос Анђелес, 23. март 2011) је била енглеско-америчка глумица. Први пут се појавила на филму када је имала десет година, а пажњу публике привукла је улогом у комедији Невестин отац, поред Спенсера Трејсија. Током шездесетогодишње каријере остварила је запажене улоге у филмовима Место под сунцем, Мачка на усијаном лименом крову, Одсјаји у златном оку и Изненада, прошлог лета, док се њеним најпознатијим филмом сматра култни историјски спектакл Клеопатра. За улоге у драмама Батерфилд 8 и Ко се боји Вирџиније Вулф? освојила је Оскар за најбољу главну глумицу. Амерички филмски институт је уврстио међу највеће глумице двадесетог века, и доделио јој Награду за животно дело.

Елизабет Тејлор је деценијама била једна од најпопуларнијих филмских звезда и сваки догађај из њеног живота би био медијски пропраћен. Живела је гламурозно и имала буран љубавни живот. Удавала се осам пута, од тога два пута за Ричарда Бертона. Била је борац за људска права, оснивач фонда за борбу против сиде, модна и геј икона. Све до своје смрти је навођена као једина жива звезда старог Холивуда. Њен заштитни знак су биле њене очи љубичасте боје. Највећа страст Тејлорове био је дефинитивно накит, а њени мужеви су то знали. Бертон јој је стога поклонио највећи и најскупљи дијамант који се могао наћи у продаји. Када је срела Елизабет, енглеска принцеза Маргарета није могла да издржи, а да не прокоментарише његову величину: „Дакле, то је тај чувени дијамант! Али тако је велик и вулгаран!“ „Да. Није ли божанствен?“, узвикнула је глумица. Када је принцеза замолила да га проба, Елизабет је упитала: „Више Вам не изгледа тако вулгарно, је л' да?“

Филмографија
Година Српски назив Изворни назив Улога
1942. Сваког минута се роди по један There's One Born Every Minute Глорија Твајн
1943. Леси се враћа кући Lassie Come Home Присила
1944. Џејн Ер Jane Eyre Хелен Бернс
1944. Беле литице Довера The White Cliffs of Dover Бетси
1944. Национална Велвет National Velvet Велвит Браун
1946. Лесијева храброст Courage of Lassie Katherine Елинор Мерик
1947. Живот са оцем Life with Father Мери Скинер
1947. Синтија Cynthia Синтија Бишоп
1948. Састанак са Џуди A Date with Judy Керол Прингл
1948. Џулија се лоше понаша Julia Misbehaves Сузна Пакет
1949. Мале жене Little Women Ејми
1949. Conspirator Мелинфа Грејтон
1950. The Big Hangover Мери Белни
1950. Младин отац Father of the Bride Кеј Бенкс
1951. Father's Little Dividend Кеј Данстан
1951. Место под сунцем A Place in the Sun Angela Vickers Анџела Викерс
1951. Кво вадис Quo Vadis хришћка затворена у арени
1952. Љубав је боља него икад Love Is Better Than Ever Anastacia „Stacie“ Macaboy
1952. Ајванхо Ivanhoe Ребека
1953. Девојка која је имала све The Girl Who Had Everything Џин Латимер
1954. Рапсодија Rhapsody Луиз Дурант
1954. Стаза слонова Elephant Walk Рут Вили
1954. Бо Брамел Beau Brummel l леди Патриша Белам
1954. Кад сам последњи пут видео Париз The Last Time I Saw Paris Хелен Елсверт/Вилис
1956. Див Giant Линтон Бенедикт
1957. Дрво живота Raintree County Сузана Дрејк
1958. Мачка на усијаном лименом крову Cat on a Hot Tin Roof Меги „Мачка“
1959. Изненада, прошлог лета Suddenly Last Summer Катрин Холи
1960. Scent of Mystery The Real Sally
1960. Батерфилд 8 Butterfield 8 Gloria Wandrous
1963. Клеопатра Cleopatra Клеопатра
1963. Веома значајне особе The V.I.P.s Frances Andros
1965. The Sandpiper Лора Рејнолдс
1966. Ко се боји Вирџиније Вулф? Who's Afraid of Virginia Woolf? Марта
1967. The Taming of the Shrew Катарина
1967. Доктор Фауст Doctor Faustus Јелена Тројанска
1967. Одсјаји у златном оку Reflections in a Golden Eye Ленора Пендертон
1967. Комедијаши The Comedians Марта Пинеда
1968. Бум Boom! Флора „Сиси“ Гофорт
1968. Тајна церемонија Secret Ceremony Ленора
1969. Ана од хиљаду дана Anne of the Thousand Days куртизана (непотписана)
1970. Једина игра у граду The Only Game in Town Френ Вокер
1972. X,Y, and Zee Зи Блејкли
1972. Under Milk Wood Роузи Проберт
1972. Hammersmith Is Out Џими Џин Џексон
1973. Divorce His - Divorce Hers Џејн Рејнолдс
1973. Ноћна стража Night Watch Елен Вилер
1973. Сива среда Ash Wednesday Барбара Сојер
1974. Возачево седиште Identikit Лиса
1976. Плава птица The Blue Bird краљица светлости/мајка/вештица/Maternal Love
1976. Victory at Entebbe Edra Vilonfsky
1977. Мала ноћна музика A Little Night Music Desiree Armfeldt
1978. Return Engagement др Емили Лумис
1979. Winter Kills Lola Comante (непотписана)
1980. Разбијено огледало The Mirror Crack'd Марина Рад
1983. Between Friends Дебора Шапиро
1985. Пакосница у земљи чуда Malice in Wonderland Луела Парсонс
1986. У потрази за понијем There Must Be a Pony Маргарит Сидни
1987. Покер Алис Poker Alice Alice Moffit Алис Мофит
1988. Млади Тосканини Young Toscanini Nadina Bulichoff
1989. Слатка птица младости Sweet Bird of Youth Александра дел Лаго
1994. Породица Кременко The Flintstones Перл Слагхупл
2001. Ове старе даме These Old Broads Берил Мејсон

ESAD ĆIMIĆ

(Mostar, 3. lipnja 1931.),[1] hrvatski je i bosanskohercegovački filozof i sociolog. Osnivač studija sociologije u Zadru i utemeljitelj sociologije religije.

Enes Udovičić 1947 -2003 matematičar
Rođen je u Mostaru 1947. godine, gde je završio
gimnaziju 1965. godine.
Na osnovu uspeha nasrednjoškolskim takmičenjima dobio je stipendiju Matematičkog instituta
SANU za studije matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.
Diplomirao je u junu 1969. godine nakon četiri godine studija. Magistarski rad
Kohomološke grupe pokrivača topoloških prostora s vrednostima u pramenuodbranio je 1972, a doktorsku disertaciju
Generalizacija Puiseuh-ovih redova za funkcije više kompleksnih promenljivih 1980. godine.
Naučni radovi: Objavio je četiri naučna rada i sledeće knjige: 60 zadataka za XIXinternacionalnu matematičku olimpijadu, Beograd, 1979. godine (koautor); Savezna i republička matematička tekmičenja srednjoškolaca, Beograd, 1984. (zvanično recenzent, a u suštini redaktor i koautor)

Ела Џејн Фицџералд (енгл. Ella Jane Fitzgerald; Њупорт Њуз, 25. април 1917 — Беверли Хилс, 15. јун 1996), позната и као „Lady Ella“ и „First Lady of Song“, сматра се једном од најутицајнијих џез певачица прошлог века. Са вокалним распоном од три октаве, имала је чистоћу тона, добру интонацију и велике могућности импровизације. Сматра се једном од најбољих интерпретатора Грејт Американ Сонгбука. Током каријере која је трајала 59 година, освојила је 14 Гремија, Националну медаљу уметности Роналда Регана и Председничку медаљу слободе Џорџа Х. В. Буша