INICIJALI

Alan Walbridge Ladd (3. septembar 1913 – 29. januar 1964) bio je američki filmski glumac. Glumom se počeo baviti 1930-ih nakon što je zbog ozljede morao odustati od plivačke karijere. Usprkos talenta, zbog niskog rasta nije mogao dobijati glavne uloge, ali je zvijezdom postao kada mu je u filmu This Gun for Hire partnerica bila Veronica Lake, jedna od rijetkih glumica još nižih nego on. Nakon toga je glumio u nizu hvaljenih filmova, od kojih je najpoznatiji Shane, klasični vestern čiji je istoimeni junak jedna od najvećih ikona žanra.

Usprkos slave i bogatstva, Ladda su mučile porodične tragedije i depresija, zbog koje je pred kraj života utjehu pronalazio u alkoholu, kome se često pripisuje njegova nikada razjašnjena smrt.

Ladd je poznat kao osnivač holivudske dinastije - sin Alan Ladd Jr. je ugledni producent i osnivač The Ladd Company, sin David je glumac i bivši suprug Cheryl Ladd, te otac glumice Jordan Ladd.

Filmografija
Dugometražni
Tom Brown of Culver (1932)
Once in a Lifetime (1932)
Island of Lost Souls (1933)
Saturday's Millions (1933)
Pigskin Parade (1936)
The Last Train from Madrid (1937)
Souls at Sea (1937)
All Over Town (1937)
Hold 'Em Navy (1937)
The Goldwyn Follies (1938)
Come On, Leathernecks! (1938)
Freshman Year (1938)
The Mysterious Miss X (1939)
Hitler, Beast of Berlin (1939)
Rulers of the Sea (1939)
The Green Hornet (1940)
Brother Rat and a Baby (1940)
The Light of Western Stars (1940)
In Old Missouri (1940)
Gangs of Chicago (1940)
Cross-Country Romance (1940)
Those Were the Days! (1940)
Captain Caution (1940)
The Howards of Virginia (1940)
Meet the Missus (1940)
Victory (1940)
Her First Romance (1940)
Petticoat Politics (1941)
Citizen Kane (1941)
The Black Cat (1941)
Paper Bullets (1941)
The Reluctant Dragon (1941)
They Met in Bombay (1941)
Great Guns (1941)
Cadet Girl (1941)
Joan of Paris (1942)
This Gun for Hire (1942)
The Glass Key (1942)
Lucky Jordan (1942)
Star Spangled Rhythm (1942)
China (1943)
And Now Tomorrow (1944)
Salty O'Rourke (1945)
Duffy's Tavern (1945)
Two Years Before the Mast (1946)
The Blue Dahlia (1946)
O.S.S. (1946)
My Favorite Brunette (1947)
Calcutta (1947)
Variety Girl (1947)
Wild Harvest (1947)
Saigon (1948)
Beyond Glory (1948)
Whispering Smith (1948)
The Great Gatsby (1949)
Chicago Deadline (1949)
Captain Carey, U.S.A. (1950)
Branded (1950)
Appointment with Danger (1951)
Red Mountain (1951)
The Iron Mistress (1952)
Thunder in the East (1952)
Botany Bay (1953)
Desert Legion (1953)
Shane (1953)
The Red Beret (1953)
Hell Below Zero (1954)
Saskatchewan (1954)
The Black Knight (1954)
Drum Beat (1954)
The McConnell Story (1955)
Hell on Frisco Bay (1955)
Santiago (1956)
A Cry in the Night (1956) (narator)
The Big Land (1957)
Boy on a Dolphin (1957)
The Deep Six (1958)
The Proud Rebel (1958)
The Badlanders (1958)
The Man in the Net (1959)
Guns of the Timberland (1960)
All the Young Men (1960)
One Foot in Hell (1960)
Duel of Champions (1961)
13 West Street (1962)
The Carpetbaggers (1964)

Kratkometražni
Unfinished Rainbows (1940)
Meat and Romance (1940)
Blame It on Love (1940)
American Portrait (1940)
I Look at You (1941)
Training Film No. A-3: Military Training (1941)
Letter from a Friend (1943)
Screen Snapshots: Hollywood in Uniform (1943)
Skirmish on the Home Front (1944)
Hollywood Victory Caravan (1945)
Screen Snapshots: The Skolsky Party (1946)
Eyes of Hollywood (1949)
Grantland Rice Sportlight No. R11-10: A Sporting Oasis (1952)

Anatolij Konstantinovič Ljadov , ruski skladatelj i dirigent (Sankt Peterburg, 11. V. 1855 – imovičanje Polinovka, Novgorodska gubernija, 28. VIII. 1914). Prvu poduku iz glazbe dobio je od oca dirigenta Marijinskoga kazališta. Godine 1870–78. studirao je na Sanktpeterburškom konzervatoriju glasovir, violinu, kontrapunkt i fugu te kompoziciju kod N. Rimski-Korsakova. Na istom je konzervatoriju postao profesor glazbene teorije (1878), kontrapunkta i fuge (1901) i kompozicije (1906). Među njegovim učenicima bili su S. S. Prokofjev, N. J. Mjaskovski i B. V. Asafjev. Bio je istaknut član Beljajevskoga kruga i dirigirao je mnogobrojnim simfonijskim koncertima. Kao skladatelj nastavio je tradiciju ruskoga nacionalnog glazbenog stila Petorice. Imao je izrazit osjećaj za orkestralni kolorit te glazbenu karakterizaciju u području priče i fantazije. Njegov opus obuhvaća glazbu za glasovir, orkestar, zbor i solo popijevke. Osobito je njegovao kratke forme i programnost u glazbi. Lirizam njegovih glasovirskih minijatura pribavio mu je usporedbu sa Chopinom (»ruski Chopin«). Glasovita je i njegova epska glasovirska balada O starome dobu (Pro starinu, 1890), koju je i orkestrirao (1906). Ipak, njegova najpoznatija djela pripadaju području orkestralne glazbe. Simfonijske pjesme Baba Jaga (1905), Začarano jezero (Volšebnoe ozero, 1909) i Kikimora (1910) najuspješnije su i najpopularnije među njima. Sakupljao je i obrađivao ruske folklorne napjeve za zbor te glas i glasovir.

ANA MANJANI



Ana Manjani (Anna Magnani) (7. mart 1908 – 26. septembar 1973.) je bila italijanska filmska glumica. Međunarodnu slavu je stekla nastupom u filmu Rim, otvoreni grad, a Oskara za ulogu sicilijanske udovice u The Rose Tattoo.
Biografija

Rođena je u Rimu. Odrasla je u siromaštvu, a odgojila ju je baka s majčine strane u predgrađu. Vrlo rano se počela zanimati za glumu, te postiže uspjehe u kazalištu.

Kasnije prelazi na film, te surađuje s najvećim poslijeratnim redateljima ( Vittorio De Sica, Pier Paolo Pasolini, Luchino Visconti, Roberto Rossellini, Jean Renoir.). Iako se odlikovala netipičom ljepotom, svoje umijeće je usavršila do maksimuma i postala poznata u domovini, a tek kasnije u svijetu. Oskara je dobila 1955. za ulogu u filmu Tetovirana ruža. Pred kraj karijere izjavila je da je frustrira tipiziranje nje kao glasne, histerične žene iz radničke klase. U karijeri je ostvarila 40-tak uloga.

Roberto Rosselini bio joj je ljubavnik, a Jean Renoir izjavio je da je ona najbolja glumica s kojom je radio. Imala je sina iz braka koji je trajao od 1935. do 1950. godine. Nakon toga nije se ponovno udavala. Umrla je u 65. godini nakon duge borbe s rakom gušterače. Ogromna gomila obožavatelja došla joj je odati počast. Danas počiva na groblju u Laziu.

ALEN NURI



Alen Nuri (franc. Alain Noury; Pariz, 4. novembar 1945) je francuski glumac koji je nastupao u jugoslovenskim i srpskim filmovima i serijama.

Na filmskom platnu je debitovao 1967. u filmu „Le Grand Maulnes“. Srpskoj publici je poznat po nastupima u filmu „Vrhovi Zelengore“ (1976) režisera Zdravka Velimirovića, zatim u filmovima „Opasni trag“ (1984), Lepota poroka (1988), Iskušavanje đavola (1991), te u seriji „Bolji život“.

ALEKSANDAR NJEKRASOV

Zamrzavanje i, najverovatnije oštro, oporezivanje neosiguranih uloga u kiparskim bankama iznad 100 hiljada evra, koje je upravo dogovoreno između EU i vlade ove zemlje, najteže će pogoditi ruske deponente koji, kako se procenjuje, imaju tamo između 20 i 30 milijardi evra. Najavljuje se, zasad nezvanično, da bi ti neosigurani ulozi mogli biti oporezovani sa 30 posto što znači da bi ruski ulagači izgubili izmedju šest i devet milijardi evra. Zbog toga se već u EU javljaju bojazni i od moguće, neki čak vrde, gotovo izvesne reakcije Moskve...

Navedene podatke dovode, u izvesnoj meri, u sumnju neki drugi podaci i činjenice, posebno da kiparske vlasti očekuju od oporezivanja uloga u bankama oko 4,2 milijarde evra. To bi moglo značiti da su ruski ulozi znatno manji od visina sa kojim se operiše ili da će stopa oporezivanja uloga biti znatno niža od 30 odsto. Generalno se čini da se stalno precenjuje sadašnja visina uloga u kiparskim bankama jer se ne uzima u obzir da su svakako mnogi ulagači koji, naravno, pomno prate kiparsku finansijsku krizu, koja nije od juče, već premestili svoje uloge u sigurnije banke u drugim zemljama. To su, na primer, kako piše češka štampa, uradili govoro svi veliki češki bogataši koji su imali firme i račune na Kipru... No, ipak, u kiparskim bankama je sasvim sigurno ostao veći deo uloženog novca.

Ukoliko bi bankovni ulozi viši od 100 hiljada evra bili oporezovani sa 25 posto time bi dosta Rusa bilo tesko pogođeno, izjavio je britanskom Gardijanu (The Guardian) bivši savetnik Kremlja Aleksandar Njekrasov još u subotu, pre zaključivanja novog dogovora o spasavanju Kipra od bankrota. Pri tome, treba imati u vidu i to, što se u EU veoma retko ili nikako ne pominje, da je na Kipru, takođe, i ruski državni novac - i to ne mali - koji su tamo položile državne agencije što je, ne precizirajući visinu uloga, obelodanio premijer Dimitrij Medvedev u četvrtak.

Razume se da će Rusija tražiti način kako da kazni EU. U Rusiji je, na primer, mnogo nemačkih firmi. Može doći do zarmrzavanja njihovih aktivnosti ili do određenog oporezivanja, nastavio je Njekrasov.

Prema njemu, ne preti, ipak, nešto slično onome što se dogodilo pre četiri godine kada se Rusija nije dogovorila o cenama prirodnog gasa s Uktrajinom zbog čega je bila zausvaljena isporuka ovog goriva Evropi.

Gas nije više oružje, smatra Njekrasov koji tvrdi da Rusija neće sigurno posegnuti za tim jer je protiv njenih važnih, dugoročnih interesa isporuka ovog goriva glavnim kupcima koji su se posle prekida dotoka ruskog gasa početkom 2009. okrenuli traženju aletrnativnih snabdevača i smanjivanju zavisnosti od gasa iz Rusije.

Sve ono što se ovih dana dodgađa u vezi spasavanja Kipra od bankrota, veoma pažljivo prati Turska koja ne propušta da naglasi svoj interes i poziciju. Ankara je tokom vikenda naglasila preko saopštenja svog ministarstva spoljnih poslova da je spremna da štiti intesese turskih Kiprana na ovom ostvrvu, faktički podeljenom na dva dela – grčki i turski. Radi se, pre svega, o rezervama gasa u kiparskim teritorijalnim vodama i o ideji koja se pojavila nedavno da se te rezerve uključe u Fond za spasavanje ostvrva. Time se, kako upozorava Ankara, ignorišu temeljna prava turskih Kiprana koji su suvlasnici ostrva i stvara iluzija da su grčki Kiprani jedini vlasnici - što može voditi novoj krizi u regionu.

ANA OKSA


Илиријана Хоџа (алб. Iliriana Hoxha; Бари, Италија, 28. април 1961), познатија под псеудонимом Ана Окса (итал. Anna Oxa), италијанска је дива албанске националности.

Први муж јој је био професор Франко Чани (брак 1982—1989). Други пут је била удата за косовског Албанца и милионера Беdjета Пацолија (брак: 1999—2002).

Два пута је побеђивала на музичком Фестивалу у Сан Рему; 1999. са песмом Senza pietà (Без милости) и 1989. са песмом Ti lascerò (Оставићу те), дуету који је певала са Фаусто Леалијем. Са њим је исте године учествовала на такмичењу за Песму Евровизије са песмом Avrei voluto (Желео/желела сам). Освојили су девето место.

Године 1994. била је водитељ фестивала у Сан Рему уз Пипа Бауда. На овом фестивалу је наступила као певач укупно 13 пута.

Водила је 1988. и 1989. популарни италијански ТВ шоу Фантастико (Fantastico).

Постала је позната као камелеон италијанске естрадне сцене, потпуно другачија од свих, певачица изузетног гласа и провокативне појаве.

Александар Саша Петровић (14. јануар 1929, Париз — 20. август 1994, Париз) је био српски редитељ, професор на Факултету драмских уметности у Београду, писац и филмски теоретичар. Сматра се једним од зачетника »Југословенског новог таласа«. Написао је и неколико књига о филму.



Александар Саша Петровић је рођен у Паризу 1929. године. Студије режије је започео на ФАМУ, чувеној филмској академији у Прагу. Дипломирао је 1955. године на Београдском универзитету историју уметности. Његов филм »Три« номинован је за Оскара 1966. године, а следеће године и чувено остварење »Скупљачи перја«, које осваја и награду на Канском фестивалу. Један од његових најпознатијих филмова је ремек-дело „Биће скоро пропаст света”, који се сматра једним од врхунских домета југословенске кинематографије. Петровић је инспирацију за тај филм пронашао у роману Фјодора Достојевског „Зли дуси”.


Филмографија:

Уз друга је друг (1955)
Лет над мочваром (1956)
Петар Добровић (1957)
Једини излаз (1958)
Путеви (1958)
Рат - рату (1960)
Двоје (1961)
Дани (1963)
Записник (1964)
Три (1965)
Сабори (1965)
Скупљачи перја (1967)
Биће скоро пропаст света (1968)
Мајстор и Маргарита (1972)
Групни портрет са дамом (1977)
Сеобе (1989)

ACE RUSEVSKI




"Da li da pravim spektakl ili masakr!"

Na Evropskom bokserskom prvenstvu u tadašnjem istočnonemačkom gradu Haleu 1977. godine, Ace Rusevski je osvojio zlatnu medalju u lakoj kategoriji. U izdanju zagrebačkog sportskog magazina “Sportske novosti” od 10. juna 1977. godine objavljen je tekst  o velikom uspehu najboljeg makedonskog boksera svih vremena. Donosimo odlomak iz članka.

“Tih je dana u DR Nemačkoj objavljena vest da je zaključeno planiranje zajedničkog leta u svemir sovjetskog “Saljuta” i američkog satelita “Spejs šatla”, list “Nojes Dojčland” je – prenoseći informaciju sovjetske agencije TASS – objavio vest o nesreći sovjetskog aviona IL 62 pri sletanju u Havani, u DR Nemačkoj je boravio prvi sekretar Centralnog komiteta Poljske ujedinjene radničke partije Edvard Gierek, a najavljen je i dolazak rumunskog premijera Nikolae Čaušeskua, Erih Honeker je primio japanske industrijalce, proglašen je najbolji omladinski kolektiv u zemlji u okviru “Dana omladinskih brigada” …

U isto vreme na jugu zemlje, u industrijskom središu Haleu, na reci Sale, okupili su se mladi evropski sportisti na kontinentalnom prvenstvu u boksu.
Među onima koji su sa nestrpljenjem očekivali vesti iz Halea bili su i stanari  kumanovskog  dvosobnog stana u ulici 11. oktomvri 39, Ruse Rusevski, njegova žena Rada i kći Dragica. Sin Ruse Rusevskog, Ace, unapred je proglašen jednim od glavnih oslonaca jugoslovenske reprezentacije na osmodnevnoj kontinentalnoj bokserskoj smotri.

S radošću, posle prvih Acinih uspeha, u mirnu makedonsku porodicu u Kumanovu uvlačilo se i nestrpljenje s nervozom: Hoće li Ace do zlata?

Pod svodom “Ajsporthale” moderne dvorane ukrašene rozetama i opremljene svim uređajima koji su pomogli brigadama stručnjaka da uspešno organizuju veliku predstavu, a novinarima da obaveste svet o dešavanjima – Ace je nizao pobedu za pobedom.

Bez puno muke je pretukao Turčina Hasana Ogumeča. Onda se u četvrtfinalu isprečila bokserska veličina, Poljak Ričard Tomčik.

– To mi je bio najteži protivnik. Iskusan, opasan, snažnog udarca. Bio sam odlično pripremljen, pa ni taj Tomčik nije mogao da mi naudi – govorio je posle finala tek šezdeset kilograma teški Ace.

Rene Veler iz SR Nemačke došao je zatim, u polufinalu, kao žrtveno jagnje.

– Kad sam tabao “strašnog” Tomčika, što da ne “tabam” i tog Velera? – uzvraćao je Ace novinarima na pitanje šta očekuje u polufinalu.  

Bogatiji bokserskim znanjem nego rečitošću, uoči borbe za zlatnu medalju, samo se smeškao, što je trebalo da bude znak samouverenosti.

– Što da ga ne “tepam” (žargonski bismo s makedonskog preveli “tabam” ili bijem)? Ne znam samo da li da pravim masakr ili spektakl!

Na ringu smo videli kombinaciju masakra i spektakla.

Ostao je dosledan nadimku “Ace tepač”. Sve će on “tabati”. Kod njega druga kombinacija nije dolazila u obzir.

“Tepanje” je njegov zanat.

U Hale je došao sa reputacijom osvajača bronzane olimpijske medalje iz Montreala, a posle serije pobeda, uključujući i finalnu protiv Kristijana Zornova, 25-godišnjeg traktoriste iz istočnonemačkog grada Šverina, otišao sa pobedničkim pojasom i zlatnom medaljom.

Prijatelje boksa je podsetio na amaterske dane Mate Parlova. Brz i  tačan u napadima, još hitriji pri uzmicanju i izbegavanju opasnosti, na ringu se osećao poput ribe u vodi. To je njegov pravi element.

Boksovao je zaista atraktivno. Pokazao se sjajnim napadačem, dobrim strategom, strpljivim i upornim kad je trebalo podneti protivničke udarce …”

ANA SOFRENOVIĆ



Ana Sofrenović (Beograd, 18. septembar 1972) je srpska filmska i pozorišna glumica.

Ana je rođena u mešovitoj srpsko-britanskoj porodici. Pored uspešnog bavljenja glumom Ana Sofrenović je potvrđena pevačica, prevashodno džez i filmske muzike.

Od 1999. godine živi u Londonu sa mužem, glumcem Draganom Mićanovićem i ćerkom, ali nije prestala da radi u Srbiji. Godine 1999. dobila je Caricu Teodoru na Filmskim susretima u Nišu za ulogu Tijane u filmu Nebeska udica.

U Engleskoj je glumila u serijama: Ultimat Fors, Poroci i Holbi Siti, u kojoj je tumačila lik Marije Ovčar od 2000. do 2002. godine.

Kao pevačica debitovala je u filmu Kaži zašto me ostavi iz 1993. pevajući naslovnu pesmu. Godine 2005. na 37. Bemusu nastupila je u operi Orfej i Euridika. Januara 2006. godine nastupila je u Karnegi Holu u Njujorku u okviru koncerta koji je priredila Meredit Mank.

Алберто Томба

Алберто Томба (итал. Alberto Tomba) је бивши италијански алпски скијаш. Доминирао је у техничким дисциплинама крајем 1980-их и 1990-их. Освојио је три златне медаље на Олимпијским играма, два пута је био светски првак, једном победник у укупном поретку Светског купа, и по четири пута је освајао мале кристалне глобусе у слалому и велеслалому. Током каријере стекао је надимак Томба ла Бомба.

Освојени кристални глобуси
Сезона Дисциплина
1988. Велеслалом Слалом
1991. Велеслалом
1992. Велеслалом Слалом
1994. Слалом
1995. Укупно Велеслалом Слалом

Победе у Светском купу
Сезона Даtum Место Трка
1988. 27. новембар 1987. Италија Сестријере, Италија Слалом
29. новембар 1987. Велеслалом
13. децембар 1987. Италија Алта Бадија, Италија Велеслалом
16. децембар 1987. Италија Мадона ди Кампиљо, Италија Слалом
20. децембар 1987. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Крањска Гора, Југославија Слалом
17. јануар 1988. Аустрија Бад Клајнкирхајм, Аустрија Слалом
19. јануар 1988. Швајцарска Зас Фе, Швајцарска Велеслалом
19. март 1988. Шведска Оре, Шведска Слалом
22. март 1988. Норвешка Опдал, Норвешка Слалом
1989. 11. децембар 1988. Италија Мадона ди Кампиљо, Италија Слалом
1990. 29. новембар 1989. Сједињене Америчке Државе Вотервил Вели, САД Слалом
8. март 1990. Норвешка Јејло, Норвешка Слалом
12. март 1990. Шведска Селен, Шведска Слалом
1991. 11. децембар 1990. Италија Сестријере, Италија Слалом
16. децембар 1990. Италија Алта Бадија, Италија Велеслалом
21. децембар 1990. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Крањска Гора, Југославија Велеслалом
1. март 1991. Норвешка Лилехамер, Норвешка Велеслалом
9. март 1991. Сједињене Америчке Државе Аспен, САД Велеслалом
21. март 1991. Сједињене Америчке Државе Вотервил Вели, САД Велеслалом
1992. 23. новембар 1991. Сједињене Америчке Државе Парк Сити, САД Велеслалом
24. новембар 1991. Слалом
10. децембар 1991. Италија Сестријере, Италија Слалом
15. децембар 1991. Италија Алта Бадија, Италија Велеслалом
5. јануар 1992. Словенија Крањска Гора, Словенија Слалом
19. јануар 1992. Аустрија Кицбил, Аустрија Слалом
26. јануар 1992. Швајцарска Венген, Швајцарска Слалом
20. март 1992. Швајцарска Кран Монтана, Швајцарска Велеслалом
22. март 1992. Слалом
1993. 9. јануар 1993. Немачка Гармиш-Партенкирхен, Немачка Слалом
1994. 5. децембар 1993. Канада Стоунем, Канада Слалом
14. децембар 1993. Италија Сестријере, Италија Слалом
30. јануар 1994. Француска Шамони, Француска Слалом
6. фебруар 1994. Немачка Гармиш-Партенкирхен, Немачка Слалом
1995. 4. децембар 1994. Француска Тињ, Француска Слалом
12. децембар 1994. Италија Сестријере, Италија Слалом
20. децембар 1994. Аустрија Лех ам Арлберг, Аустрија Слалом
21. децембар 1994. Слалом
22. децембар 1994. Италија Алта Бадија, Италија Велеслалом
6. јануар 1995. Словенија Крањска Гора, Словенија Велеслалом
8. јануар 1995. Немачка Гармиш-Партенкирхен, Немачка Слалом
15. јануар 1995. Аустрија Кицбил, Аустрија Слалом
22. јануар 1995. Швајцарска Венген, Швајцарска Слалом
4. фебруар 1995. Швајцарска Аделбоден, Швајцарска Велеслалом
18. март 1995. Италија Бормио, Италија Велеслалом
1996. 19. децембар 1995. Италија Мадона ди Кампиљо, Италија Слалом
22. децембар 1995. Словенија Крањска Гора, Словенија Слалом
7. јануар 1996. Аустрија Флахау, Аустрија Слалом
1997. 30. јануар 1997. Аустрија Шладминг, Аустрија Слалом
1998. 8. јануар 1998. Аустрија Шладминг, Аустрија Слалом
15. март 1998. Швајцарска Кран Монтана, Швајцарска Слалом

ALEKSANDAR ĆIRIĆ



Aleksandar Ćirić (Beograd, 30. decembar 1977) je srpski vaterpolista. Ćirić je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 2004. u Atini i bronzane medalje na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju i Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Sa VK Bečej bio je prvak Evrope 2000. godine. Četiri puta je osvajao LEN Kup Evrope, tri puta sa Brešom i jednom sa Radničkim.

Klupski trofeji

Evroliga 1990/2000. - Šampion, sa Bečej Naftagasom
LEN Kup Evrope - Osvajač tri puta sa Brešom (2002, 2003. i 2006) i jednom sa Radničkim (2013)

Ana Ušić

Djeca velikana hrvatskog sporta u modnoj ulozi

Kao zaštitna lica svoje nove kolekcije dizajnerica Anamarija Asanovic i bivša odbojkašica Vesna Jelić za svoj brand 82score88 angažirali su mlade i perspektivne sportaše koji su se za ovu modno – sportsku priču našli se u ulozi modela.

No, njihov odabir nije slučajan, upravo to su djeca još poznatijih velikana hrvatskog sporta. Tako odbojkaški teren na trenutak modnom ulogom zamijenila je odbojkašica Ana Ušić čiji su roditelji, mama Snježana bivša odbojkašica i otac Sven Ušić bivši košarkaš. Upravo svojim vedrim duhom i energijom Ana je u ovoj priči utjelovila anđela koji s osmjehom hrabro korača sportskim i životnim terenima.

(U ulozi modela našao se i sin legendarnog vatrenog Aljoše Asanovića, mladi nogometaš Antonio Asanović koji svojom neposrednošću pokazuje kako je 82score88 odjeća zabavna, mladenačka i potpuno odgovara njegovom karakteru. Ulogu Mr. Cool pripala je sinu legendarnog košarkaša Franje Arapovića – mladom košarkašu Marku Arapoviću koji odlično pokazuje kako su sport i sportski način života lifestyle koji živi i izvan košarkaškog terena jer upravo ovakva odjeća omogućava mu slobodu kretanja)

Асим Ферхатовић - Хасе (Сарајево, 24. јануар 1933 — Сарајево, 25. јануар 1987) је био југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер.

Члан фудбалског клуба Сарајево постао је 1948. Прву утакмицу у дресу Сарајева одиграо је 1952. године против Загреба. У првом тиму наступао је до 1967. године. За први тим Сарајева одиграо је 600 утакмица и постигао 400 голова.

Годинама је био најбољи играч Сарајева и један од најбољих фудбалера Југославије. У првенственој сезони 1963/64. био је најбољи стрелац Првенства Југославије са 19 голова. Фудбал је играо искључиво из љубави и због тога је био и остао најполуларнији фудбалер свих времена у Сарајеву.

Кратко време провео је у Турској, део сезоне 1963/64. провео у Фенербахчеу, али је за њега постојао само један клуб - Сарајево, па се тамо и вратио и у њему завршио фудбалску каријеру.

За сениорску репрезентацију Југославије одиграо једну утакмицу. У аналима фудбала записано је да је Асим Ферхатовић 8. октобра 1961. у Београду играо за најбољу југословенску секцију која је победила Јужну Кореју са 5:1. Као фудбалер често је биран међу најбоље спортисте Босне и Херцеговине.

Преминуо је 25. јануара 1987. године у Сарајеву.

Познати сарајевски рок-бенд, „Забрањено пушење“ је на албуму Док чекаш сабах са шејтаном испевао песму Недјеља кад је отишо Хасе. Многи у овој песми виде асоцијације на смрт Јосипа Броза Тита, бившег председника Југославије. Неле Карајлић је изјавио: „Они који мисле да је ријеч о Асиму Ферхатовићу су у праву. А они који мисле да је ријеч о Јосипу Брозу, такође су у праву.“

Бивши олимпијски стадион Кошево у Сарајеву, сада носи назив Стадион Асим Ферхатовић Хасе.

ARAM HAČATURJAN



Aram Hačaturjan (jerm. Արամ Խաչատրյան, Aram Xačatryan; rus. Арам Ильич Хачатурян; Tbilisi, 6. jun 1903 — Moskva, 1. maj 1978) bio je sovjetsko-jermenski kompozitor na čija je dela često uticala jermenska narodna muzika.

Hačaturjanova dela uključuju koncerte za violinu, violončelo i klavir, koncertne rapsodije za iste instrumente, tri simfonije, od kojih treća sadrži delove za petnaest dodatnih truba i orgulje, i balete Spartak i Gajane (adađo je korišćen u filmu 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika). U poslednjem činu ovog drugog baleta nalazi se Hačaturjanov verovatno najpoznatiji stav, „Igra sabljama“. Takođe je pisao muziku za klavir kao što je „Dve dame kako ogovaraju“, brza i živahna pesma.

Komponovao je i nešto filmske i scenske muzike za predstave kao što je produkcija Maskarade Mihaila Ljermontova iz 1941. godine. Kinematički kvalitet njegove muzike za Spartaka jasno se video kada je upotrebljena kao tema za popularnu dramu televizije BBC, The Onedin Line, tokom 1970-ih godina. U filmu The Hudsucker Proxy Džoela Koena takođe se javlja muzika iz Spartaka i Gajane (uključujući i Igru sabljama) pomešana sa originalnim kompozicijama Kartera Barvela. Takođe je komponovao i državnu himnu Jermenske SSR, čija je melodija jedna od pet onih koja može da postane sledeća državna himna Jermenije. Vrhunac drugog stava Spartaka korišćen je u filmu Ledeno doba: Otopljavanje.

Sa 4 minuta zakasnjenja:

Сер Алфред Џозеф Хичкок, (енгл. Alfred Jozef Hitchcock; 13. август 1899 — 29. април 1980) је био британски филмски редитељ. Најпознатији је по филмовима из жанра трилера. Почео је да режира у Енглеској под утицајем немачког експресионизма, а од 1939. режирао је у Сједињеним Америчким Државама. У каријери дугој шест деценија режирао је преко 50 филмова и стекао статус једног од најпознатијих и најцењенијих филмских редитеља свих времена. Својом оригиналношћу и визионарством утицао је на велик број филмских редитеља, продуцената и глумаца.

Хичкокови филмови су препуни елемената страве и фантастике и „уврнутог“ хумора. У њима се углавном приказују невино оптужени протагонисти у околностима и ситуацијама које су ван њихове контроле и моћи поимања. Ту је такође укључен и трансфер кривице при чему се мане „невино оптуженог“ приписују другим ликовима и успут наглашавају. Једна од уобичајених тема његових филмова је и анализа мушко-женских односа при чему је доминантан његов цинични став према традиционалним романтичним везама.

Премда је Хичкок још за живота постао изузетно популаран, већина филмских критичара тог времена није баш превише ценила његов редитељски рад. Ребека је једини његов филм који је добио Оскара, иако су још четири његова филма била номинована за то признање. Године 1967. добио је награду Ирвин Г. Талберг за животно дело, али никад лично није примио Академијину награду за животно дело.

Критичари француског новог таласа, поготову Франсоа Трифо, међу првима су указали на чињеницу да Хичковови филмови, осим забављачке функције, имају и уметничку вредност а Хичкока проглашавају врхунским аутором откривајући његову стилску оригиналност и садржајност. Хичкок је био један од првих филмских редитеља на којем су применили своју ауторску теорију која наглашава централну улогу редитеља у процесу прављења филма. Ипак, највише захваљујући Хичкоковој популарности, маркантној појави у јавности те високом степену креативне контроле над филмовима које је снимао, многи филмски редитељи су изашли из анонимности и постали познати широј јавности

Неми филмови
Број тринаест (1922)
Увек кажи својој жени (1922) (завршио филм пошто се редитељ разболео)
Жена жени (1922) (косценарист и асистент режије)
Бела сенка (1923) (косценарист, монтажер и сценограф)
Страшна пустоловина (1924) (косценарист, сценограф и асистент режије)
Хуља (1925) (сценарист, сценограф и асистент режије)
Згажена чедност (1925) (сценарист, сценограф и асистент режије)
Врт задовољства (1925)
Планински орао (1926)
Станар: прича о лондонској магли (1926)
На низбрдици (1927)
Несигурна врлина (1927) (по драми Ноела Кауарда)
Ринг (1927) (сценарио и прича)
Фармерова жена (1928)
Шампањац (1928)
Становник острва Мана (1928)

Звучни филмови

The Trouble with Harry
Уцена (1929) (Хичкоков први звучни филм)
Јунона и паун (1930)
Убиство! (1930)
Елстри зове (1930) (корежија са Ејдријаном Брунелом, Андреом Шарлоом, Џеком Халбертом и Полом Маријем)
Безобзирна игра (1931)
Број седамнаест (1932)
Богати и чудни (1932)
Бечки валцери (1933)
Човек који је сувише знао (1934)
Тридесет девет степеница (1935)
Тајни агент (1936) (по комаду Кемпбела Диксона на основу неколико прича Самерсета Мома)
Саботажа (1936) (по роману Тајни агент Џозефа Конрада)
Млади и невини (1938)
Госпођа која нестаје (1938)
Крчма Јамајка (1939) (главна улога: Чарлс Лотон)
Ребека (1940) (једини његов филм који је освојио Оскара)
Инострани дописник (1940)
Господин и госпођа Смит (1941) (сценарио Норман Красна)
Сумња (1941)
Саботер (1942 (сматра се припремом за Север-северозапад)
Сенка сумње (1943)
Чамац за спасавање (1944) (најпознатија улога Талуле Банкхед)
Пустоловина на Мадагаскару (1944) (краткометражни филм на француском језику снимљен за британско министарство информација)
Срећан пут (1944) (још један краткометражни пропагандни филм на француском језику)
Зачаран (1945) (са секвенцом сна коју је дизајнирао Салвадор Дали)
Озлоглашена (1946)
Случај Парадин (1947)
Конопац (1948)
У знаку јарца (1949)
Трема (1950)
Непознати из Норд-експреса (1951)
Исповедам се (1953)
Назови М ради убиства (1954)
Прозор у двориште (1954)
Држ те лопова (1955)
Невоље с Харијем (1955)
Човек који је сувише знао (1956) (римејк филма из 1934.)
Криво оптужен (1956)
Вртоглавица (1958)
Север-северозапад (1959)
Психо (1960)
Птице (1963)
Марни (1964)
Поцепана завеса (1966)
Топаз (1969)
Френзи (Махнитост) (1972)
Породична завера (1976)