INICIJALI

August Cesarec (Zagreb, 4. prosinca 1893. - zagrebačka Dotršćina 17. srpnja 1941.), bio je hrvatski književnik, publicist i politički djelatnik.

Književno stvaralaštvo
Objavljivao je putopise, prevodio Maksima Gorkog, Victora Hugoa i Emilea Zolu te je pisao mnogim listovima, časopisima i tjednicima kao što su: Plamen (1919.), Istina (1919.), Nova Istina (1919.), Novi svijet (1920.), Komunista (1921.), Borba (1922.-1924.), Kritika (1922.), Omladinska borba (1923.), Književna republika (1923.-1925.), Nova Evropa (1923.), Savremenik (1923., 1926.-1927.), Radnička borba (1924.), Obzor (1925.), Jutarnji list (1925.), Hrvat (1925.-1926.), Vijenac (1925.-1928.), Hrvatsko kolo (1927.-1932.), Zaštita čovjeka (1928.-1929.), Hrvatska revija (1928.-1932.), Književnik (1928.-1933.), Literatura (1931.-1932.), Savremena stvarnost (1933.), Danas (1934.), Nova riječ (1938.-1939.) i Izraz (1939.-1941.).

U početku piše ekspresionistički (njegov roman Bijeli lutalac zasigurno je najveće hrvatsko romansijersko ekspresionističko djelo), a poslije se sve više priklanja realističkom konceptu književnog oblikovanja. Najznačajniji dio opusa čine mu romani Careva kraljevina, Zlatni mladić i Bjegunci u kojima se bavi moralnom dekadencijom hrvatskoga građanskog društva prije i neposredno nakon Prvog svjetskog rata. Cesarčevo posljednje za života objavljeno djelo, Sin domovine, drama o Eugenu Kvaterniku, napisana je u duhu slobodarskih težnji hrvatskog naroda. Cesarčeva Sabrana djela, u dvadeset svezaka, objavljena su u Zagrebu (1982.-1988.).

Anton Pavlovič Čehov (rus. Ант́он П́авлович Ч́ехов, Taganrog, 29. januara 1860. - Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904.) je bio ruski novelist, pripovedač i dramski pisac.

U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim prelazi na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvara u rezignaciju i očaj. Istu tematiku obrađuje i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka. Smatra se, uz Mopasana, najvećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište.

Izabrana bibliografija

Drame
O štetnosti duhana (1886., 1902.)
Ivanov (1887.)
Medvjed (1888.)
Prosidba (c. 1888. - 1889.)
Šumski duh (1889.)
Svadba (1889.)
Jubilej (1891.)
Galeb (1896.)
Ujak Vanja (1897.)
Tri sestre (1900.)
Višnjik (1903.)

Proza
Melpomenine bajke
Šarene priče (1886.)
Nevine priče (1887.)
U sutonu (1887.)
Novele i pripovijetke (zbirka izdana 1894.):
Dama s psetancetom
Čovjek u futroli
Stepa
Ogrozd
Dočasnik Prišibjejev
O ljubavi
Odjel br. 6
U jaruzi
Nevjesta
Otok Sahalin (1895.)

AL DŽEFERSON

AL Jefferson (Monticello, Mississippi, 4. siječnja 1985.) američki je profesionalni košarkaš. Igra na poziciji krilnog centra, a može igrati i centra. Trenutačno je član NBA momčadi Charlotte Bobcatsa. Izabran je u 1. krugu (15 ukupno) NBA drafta 2004. od strane Boston Celticsa.
Pre toga je igrao u: Boston Celtics (2004.–2007.), Minnesota Timberwolves (2007.-2010.) i Utah Jazz (2010.-2013.)

Ацо Шопов (Штип, 20 декември 1923 - 20 април 1982) — истакнат македонски поет, академик и преведувач.

Тој е еден од основоположниците на современата македонска книжевност. Неговата прва збирка Песни (1944) e прва книга на македонски јазик објавена во слободна Македонија. Бил претседател на Друштвото на писателите на Македонија ДПМ и негов член од основањето во 1947 год., прв претседател на Советот на фестивалот Струшки вечери на поезијата и претседател на поранешниот Сојуз на книжевните преведувачи на Југославија. Член на Македонска академија на науките и уметнстите (МАНУ) од нејзиното основање (1967). Член на Македонскиот ПЕН центар. Прв директор на издавачката куќа Кочо Рацин од Скопје, Ацо Шопов бил и долгогодишен директор на издавачката куќа Македонска книга, како и главен уредник на повеќе списанија меѓу кои и сатиричниот весник Остен. Амбасадор на СФРЈ во Сенегал (1971 - 1975), Ацо Шопов ја завршува својата кариера како претседател на Републичката комисија за културни врски со странство.

Биографија
Роден во Штип, на 20 декември 1923 година, Ацо Шопов го поминал детството во родниот град, со браќата Димитар (1920-1972) и Борислав (1927-1996), татко му Ѓорѓи Зафиров-Шопов (1893-1944) и мајка му Костадинка Русева (1897-1942). Уште како гимназијалец, во 1940 година, Ацо Шопов станал член на СКОЈ, а две години подоцна, се вклучил во антифашистичката борба, во редовите на Третата македонска ударна бригада. Член на истата бригада била и неговата љубена, Вера Јоциќ, која загинала на 22 мај 1944 година и на која Шопов ѝ ја посветил прочуената песна „Очи”.
По војната, Ацо Шопов матурирал во родниот град и заминал за Скопје, каде ги завршил студиите на Филозофскиот факултет, на отсекот по чиста филозофија. Подоцна, работел како уредник во литературните списанија и весници Нов ден, Млад борец, Иднина, Хоризонт, Современост, како главен уредник на сатиричниот неделник Остен, што го поттикнало да објави серија сатирични песни, подоцна групирани во збирката Јус-универзум (1968).
На 30 септември 1958 година Ацо Шопов се венчал со Светлана Шопова, која исто така била поетеса.
На 18 август 1967 година, Шопов бил избран како еден од првите членови на Македонската академија на науките и уметностите, а една година подоцна и за дописен член на Српската академија. Ацо Шопов бил добитник на највисокото југословенско признание, наградата „АВНОЈ“ (1970), како и на литературните награди: „Кочо Рацин”, за збирките Слеј се со тишината (1956) и Гледач во пепелта (1970); „11 октомври”, за преводот на Хамлет (1960) и за животно дело (1981); „Змаеви детски игри”, за препевот на песните на Јован Јовановиќ-Змај (1967); „Браќа Миладиновци”, за збирката Песна на црната жена (1977).
По долги години посветени на издавачката дејност, претежно како директор и главен уредник на „Македонска книга“, во 1971 година, Ацо Шопов бил именуван за амбасадор на Југославија во Сенегал, земја која го инспирирала за збирката Песна на црната жена. За време на престојот во Африка, тој го превел изборот од поезијата на сенегалскиот претседател, Леополд Седар Сенгор, добитник на „Златниот венец” на Струшките вечери на поезијата, во 1975 година. Истата година, Ацо Шопов бил именуван за претседател на Републичката комисија за културни врски со странство, но три години подоцна, болеста го присилила да го напушти активниот живот.

Литературно творештво
Автор на првата повоена книга на македонски јазик во слободна Македонија, Песни (1944), Ацо Шопов има објавено тринаесет збирки поезија и исто толку избори од поезијата на македонски јазик, како и петнаесетина избори препеани на странски јазици.

Песни. Куманово: Околиски НОМСМ, 1944. (повторни изданија: Београд: Издање Младог борца, 1944; Штип: штампарница Илинден, 1944). Фототипско издание објавено во 2014 год., Сигмапрес, Скопје.
Песни (со Славко Јаневски, Блаже Конески, Гого Ивановски и Лазо Каровски), Главен одбор на НОМС, 1946.
Пруга на младоста (со Славко Јаневски). Скопје: Главен одбор на Народната младина на Македонија, 1946.
На Грамос. Скопје: НАПОК, 1950.
Со наши раце. Скопје: Државно книгоиздателство на Македонија, 1950.
Стихови на маката и радоста. Скопје: Кочо Рацин, 1952.
Слеј се со тишината. Скопје: Кочо Рацин, 1955. e-kniga
Ветрот носи убаво време. Скопје: Кочо Рацин, 1957.
Небиднина. Скопје: Кочо Рацин, 1963. (повторни изданија: 1967, 1970, 1971, 1974, 1976)
Раѓање на зборот. Скопје: Мисла, 1966.
Јус-универзум. Скопје: Мисла, 1968.
Гледач во пепелта. Скопје: Македонска книга, 1970.
Песна за црната жена. Скопје: Мисла, 1976.
Дрво на ридот. Скопје: Мисла, 1980.
Гледач во пепелта. Приредил Ристо Лазаров. „Везилка 2011“, едиција „Врвови“. Скопје, 2013.

Čestitke za najvrednijeg "inicijalca" Nikolu  , nadam se da će se još neko pridružiti .... idemo dalje: BA, BB, BV, BG.... a za jedno 10 godina, kad izređamo sve kombinacije, možemo da izdamo zajedničku knjigu, Rečnik inicijala





.

BORIS ARANĐELOVIĆ


Boris Aranđelović (13. oktobra 1948. u Kragujevcu — 27. avgusta 2015. u Roterdamu) bio je srpski pevač i član grupe Smak.

U grupu Smak je došao 1973. godine kao vokalni solista. Poznat po pevanju u visokim registrima što mu je, uz osobenu boju glasa, donelo prepoznatljivost, pa samim tim i popularnost kod najšire publike. Koncertni frontmen, na svojim plećima je izneo teret koji su nametnule složene melodije i ritmička kompleksnost tekstova. Vredi pomenuti i razumevanje za odnos pevačkih i instrumentalnih numera koje su se nalazile na repertoaru grupe. Posebnu atrakciju u nastupima benda Smak predstavljao je dijalog između Borisovog glasa i Točkove gitare (poslušati Alo, Šumadijski bluz, Profesor).

Živeo je u Holandiji odakle je povremeno dolazio zbog učešća na koncertima koje Smak priređuje u Kragujevcu.

Posle višegodišnje pauze, Boris Aranđelović je snimio i objavio novi album koji se zove Boris & Dinosaurusi „Milion godina“. Posle duge i teške bolesti preminuo je 27. avgusta 2015. godine u 67-oj godini u Roterdamu.

Nezaobilazna Brigitte Bardot (Brižit Bardo) (28. septembra 1934 -) je francuska glumica, bivša manekenka, pjevačica i aktivistica za prava životinja, koja je postala jednim od najvećih seks simbola 20. vijeka. Pravo joj je ime Kamil Java.



Bardot se u mladosti obučavala za balerinu, a 1952. godine počela glumačku karijeru. Godine 1956. je postala svjetski poznata kontroverznim filmom I Bog stvori ženu, koji je uveo nove standarde u prikazu ženske seksualnosti na velikom ekranu. Bardot je glumila u ukupno 48 filmova, nastupala u nizu predstava te snimila 80 pjesama. Nedugo prije svog 40. rođendana Bardot se povukla iz industrije zabave kako bi se u potpunosti posvetila aktivizmu, odnosno borbi za prava životinja. 1990-ih je izazivala kontroverze svojim stavovima u imigraciji, međurasnim odnosima, islamu u Francuskoj i homoseksualnošću, a pet puta je osuđena za "izazivanje etničke ili rasne mržnje".

Filmografija
1952: Manina, la fille sans voiles - Manina
1952: Les dents longues - La femme du témoin au mariage/Marriage Witness
1952: Le trou normand - Javotte Lemoine
1953: Le Portrait de son père - Domino
1953: Un acte d'amour - Mimi
1954: Tradita - Anna
1954: Si Versailles m'était conté - Mademoiselle de Rozille
1955: La lumière d'en face - Olivia Marceau
1955: Futures vedettes - Sophie
1955: Le fils de Caroline chérie - Pilar d'Aranda
1955: Doctor at Sea - Hélène Colbert
1955: Les Grandes Manœuvres - Lucie
1956: La mariée est trop belle - Chouchou
1956: Helen of Troy - Andraste
1956: Cette sacrée gamine - Brigitte Latour
1956: Mio figlio Nerone - Poppea
1956: En effeuillant la marguerite - Agnès Dumont
1956: Et Dieu... créa la femme - Juliette Hardy
1957: Une Parisienne - Brigitte Laurier
1958: Les Bijoutiers du clair de lune - Ursula
1958: En cas de malheur - Yvette Maudet
1959: La femme et le pantin - Eva Marchand
1959: Babette s'en va-t-en guerre - Babette
1959: Voulez-vous danser avec moi? - Virginie Dandieu
1960: L'affaire d'une nuit - Vrouw in Restaurant
1960: La Vérité - Dominique Marceau
1961: La Bride sur le cou - Sophie
1961: Les Amours célèbres - Agnès Bernauer
1962: Vie privée - Jill
1962: Le Repos du guerrier - Geneviève Le Theil
1963: Le Mépris - Camille Javal
1964: Une ravissante idiote - Penelope Lightfeather
1965: Viva Maria! - Maria I
1966: Marie Soleil - Cameo
1966: Masculin féminin: 15 faits précis - Meisje in koppel
1967: À cœur joie - Cecile
1968: Histoires extraordinaires - Giuseppina
1968: Shalako - Countess Irina Lazaar
1969: L'ours et la poupée - Felicia
1969: Les Femmes - Clara
1970: Les Novices - Agnès
1971: Boulevard du rhum - Linda Larue
1971: Les Pétroleuses - Louise
1973: Don Juan ou Si Don Juan était une femme... - Jeanne
1973: L'histoire très bonne et très joyeuse de Colinot Trousse-Chemise - Arabelle

Бранка Веселиновић (Стари Бечеј, 16. септембар 1918) је српска позоришна, филмска и телевизијска глумицa.

Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду од 1936. године. После две године студија, са тек 19 година, отишла је на праксу 1938. године у Српско народно позориште у Новом Саду (тада се звало Народно позориште Дунавске бановине) и постала глумица играјући у представи „Карлова тетка“. У Новом Саду је играла до 1940. године када је прешла у Београд. Показивала је велики таленат за хумор и сатиру.

Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“. У Београду је играла у Уметничком (1940-1942), Народном (1944-1947) и Југословенском драмском позоришту (1947-1978).Играла је и у Атељеу 212. У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је преко четрдесет улога. За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964.

Била је удата за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића (1915-2012). Венчали су се 30. септембра 1948. године. Са Млађом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ инвалидној деци. Бранка Веселиновић је од 1980. четири године била амбасадор УНИЦЕФ-а.

Добитник је још многих плакета, награда и признања за свој глумачки и хуманитарани рад. Посебно се ангажовала у хуманитарним приредбама за децу, мада није имала деце.

Бранко Гапо (Тетово, 5 ноември 1931 - 18 ноември 2008) — еден од најпознатите, најплодните и најнаградуваните македонски филмски режисери. Со над 40 документарни и 6 играни филмови, како и со работата на драмски, телевизиски и радио-претстави, во период од над 40 години, тој е меѓу основоположниците на македонската кинематографија.

Во документаристичкиот опус на Бранко Гапо, особено се издвојуваат: „Птиците доаѓаат“ (1956), „Граница“ (1962), „Сонце на младоста“ (1961), „Помеѓу две разделби“ (1961), „Проштевања“ (1963), „Градот на Вардар“ (1961), „Последни номади“ (1964), „Патем“ (1966), „Лето Господово 67“ (1967), „По пат одам за пат прашам“ (1968), „Амен Сиам бут Рома“ (1976), „Козите... и друго по 10 години“ (1976), „Лето Господово 77“ (1978).

Сето ова акумулирано искуство неминовно доведе и до незапирливиот порив на Гапо - играниот филм. Во рамките на македонската кинематографија Бранко Гапо го има досега (2008 година) најбогатиот филмски игран опус (6 играни филмови) при што недвојбено се наметнува и сознанието за широката лeпеза на темите и времињата сместени во неговите филмови.
Денови на искушение (1965), филмска адаптација на драмското дело „Црнила“ на Коле Чашуле
Време без војна (1969), според сценариото на Симон Дракул
Истрел (1972), според мотивите на романот „Под усвитеност“ на Димитар Солев
Најдолгиот пат (1976)
Време, води (1980) и
Македонска сага (1993)

Boris Dvornik (Split, 16. travnja 1939. - Split, 24. ožujka 2008.), hrvatski kazališni, televizijski i filmski glumac, redatelj i scenarist



Televizijske uloge
"Ponos Ratkajevih" kao Branko Lorger (2008.)
"Viza za budućnost" kao Vinko Uskok (2002.)
"Bolji život" kao Lujo Lukšić (1987.-1991.)
"Neuništivi" (1990.)
"Zagrljaj" (1988.)
"Putovanje u Vučjak" kao Dula Boroš (1986.)
"Hokejaši" kao Roko Prč (1986.)
"Velo misto" kao Meštar (1980.-1981.)
"Užička republika" (1976.)
"Čovik i po" kao Vice (1974.)
"Kapelski kresovi" kao Dimnjačar (1974.)
"Ča smo na ovom svitu" (1973.)
"Obraz uz obraz" kao Boris (1973.)
"Naše malo misto" kao Roko Prč (1970.-1971.)
"Letovi koji se pamte" kao doktor (1967.)

Filmske uloge
Balada o Šarku (2005.)
Duga mračna noć kao Luka Kolar (2004.)
Doktor ludosti kao prolaznik (2003.)
Posljednja volja kao Jure (2001.)
Transatlantic (1998.)
Kanjon opasnih igara kao Frane (1998.)
Nausikaja (1994.)
Tajna starog mlina (1991.)
Karneval, anđeo i prah (1990.)
Špijun na štiklama kao Božur (1988.)
Tesna koža 2 kao Vujo (1987.)
Marjuča ili smrt (1987.)
Tempi di Guerra (1987.)
Od petka do petka (1985.)
Horvatov izbor (1985.)
Tajna starog tavana kao Šime (1984.)
Pismo-Glava kao Bajin brat (1983.)
Servantes iz Malog Mista kao Roko Prč (1982.)
Moj tata na određeno vrijeme kao Bora (1982.)
Kiklop (1982.)
Vreme, vodi kao Žika (1980.)
Povratak kao barba Frane (1979.)
Roko i Cicibela kao Roko (1978.)
Vučari Donje i Gornje Polače (1978.)
Okupacija u 26 slika kao Vlaho (1978.)
Letači velikog neba (1977.)
Hajdučka vremena kao Dane Desnica (1977.)
Hitler iz našeg sokaka kao Marko (1975.)
Crveni udar kao kapetan avijacije (1974.)
Derviš i smrt kao Hasan Dželavdžija (1974.)
Nož (1974.)
Trag (1974.)
Sutjeska (1973.)
Živjeti od ljubavi kao Medan (1973.)
Tragovi crne djevojke (1972.)
Predgrađe (1972.)
Lov na jelene kao Željo (1972.)
U gori raste zelen bor kao Dikan (1971.)
Opklada (1971.)
Družba Pere Kvržice kao Jozo (1970.)
Bablje ljeto (1970.)
Život je masovna pojava (1970.)
Ljubav i poneka psovka kao Mate Pivac (1969.)
Bitka na Neretvi kao Stipe (1969.)
Događaj kao lugar Ivan (1969.)
Most kao Giuseppe Zavattoni (1969.)
Kad čuješ zvona kao Kubura (1969.)
Kaja, ubit ću te! (1967.)
Winnetou: Oluja na granici (1966.)
Konjuh planinom (1966.)
Čovik od svita (1965.)
Čovik nije tica (1965.)
Među jastrebovima kao Fred (1964.)
Lito valovito (1964.)
Svanuće (1964.)
Licem u lice kao Andrija Mačkić (1963.)
Radopolje (1963.)
Dvostruki obruč kao Krile (1963.)
Zemljaci (1963.)
Da li je umro dobar čovjek? kao Miki (1962.)
Medaljon sa tri srca (1962.)
Prekobrojna (1962.)
Sjenka slave (1962.)
Martin u oblacima kao Martin Barić (1961.)
Deveti krug kao Ivo Vojnović (1960.)

BRANKO ĐURIĆ



Branko Đurić - Đuro (Sarajevo, 28. maj 1962) je bosanskohercegovački i slovenački glumac i reditelj.

Đurić je rođen u porodici oca Srbina i majke Muslimanke. Slavu u bivšoj Jugoslaviji je stekao serijom Top lista nadrealista. Takođe je bio pevač sarajevske rok grupe Bombaj štampa.

Tokom rata u bivšoj SFRJ, Đurić se preselio u Sloveniju, gde i sada živi i vodi producentsku kompaniju Tijater 55. Oženjen je slovenačkom glumicom Tanjom Ribič, sa kojom je glumio u filmu Kajmak i marmelada. Đurić ima sina Filipa, i kćerke Zalu i Elu.

Takođe je radio u Hrvatskoj, gde je imao svoju emisiju Pet minuta slave na Nova TV, kao i u komediji Naša mala klinika.

Od februara 2007. Đurić glumi u emisiji Đurine žute minute na televiziji B92.

2014. zameniće Katarinu Radivojević na mestu člana žirija u drugoj sezoni emisije Tvoje lice zvuči poznato.

BRIT EKLAND

Britt-Marie (Britt) Eklund, poznatija kao Brit Ekland, (Stockholm, 6 oktobar 1942) je svedska glumica. Igrala je u filmovima: "The Night They Raided Minsky's", "Baxter!", "The Double Man", "Get Carter", "The Wicker Man" en "The Man with the Golden Gun".

Бата Живојиновић



Бата Живојиновић - Велимир „Бата“ Живојиновић(Кораћица под Космајем, 5. јун 1933) је српски и југословенски глумац. На филмском платну је дебитовао 1955. године у филму „Песма са Кумбаре“. Глумио је у више од 280 филмова и телевизијских серија. Снимао је филмове у којима је играо главне улоге на просторима свих бивших југословенских република. Један је од родоначелника такозваног ”Црног таласа” у југословенском филму, насталог почетком шездесетих, у којима је континуирано наступао све до касних седамдесетих година. Паралелно с њима, играо је и у тзв. партизанским филмовима у којима се прославио током 60-их и 70-их, а један од њих, „Валтер брани Сарајево“, му је донео велику популарност у Кини.

Филмографија глумца Велимира Бате Живојиновића
Год. Назив Улога
1955. Песма са Кумбаре Веља из Белог Потока
1956. Последњи колосек Шофер
1956. Ципелице на асфалту Младић
1956. Клисура Ајкин брат
1957. Рафал у небо Четник
1957. Мали човек Младић на забави
1957. Суботом увече Навијач
1958. Те ноћи Јова
1959. Дубровски (Il Vendicatore) Руски војник
1959. Влак без возног реда Дује Брикета
1959. Ветар је стао пред зору Полицијски агент
1960. Дилижанса снова Вереник Васа
1960. Рат Официр инвазионе војске
1960. Сигнали над градом Партизан Тоша
1961. Песма Ђорђе
1961. Узаврели град Монтер Лука
1962. Крст Ракоц Бели
1962. Др Др Милорад Цвијовић
1962. Козара Шорга
1963. Земљаци Јоле
1963. Мушкарци Лале
1963. Двоструки обруч Павле
1963. Невесињска пушка Поручник Костић
1963. Радопоље Божина
1964. Човек из храстове шуме Професор
1964. Народни посланик Адвокат Јанковић
1964. Добра коб Марко
1964. Пут око света Сава Цветковић
1965. Три Милош Бојанић
1965. Непријатељ Слободан Антић
1965. Лажљивица Бонвиван
1965. Лавиринт смрти Џим Потер
1966. Анабелин сан (краткометражни филм) Сељак
1966. Поглед у зјеницу сунца Морнар
1966. Пре рата Адвокат Новаковић
1966. Сан Тенкиста Лазар
1966. Повратак ”Ал Капоне”
1966. Глинени голуб Илегалац Коста
1967. Нож Иследник Марко
1967. Пошаљи човека у пола два Гангстер Ђино
1967. Празник Недићев мајор
1967. Диверзанти Корчагин
1967. Скупљачи перја Мирта Класер
1967. Бреза Марко Лабудан
1968. Операција Београд Пуковник Вили Фукс
1968. Вишња на Ташмајдану Професор
1968. Има љубави, нема љубави Директор
1968. Узрок смрти не помињати Митар Велимировић
1968. Бекства Витор
1968. Биће скоро пропаст света Камуфлирани инспектор
1968. Брат доктора Хомера Симон Петровић
1969. Крвава бајка Марисав Петровић
1969. Осека Кум
1969. Мост Мајор Тигар
1969. Битка на Неретви Командант Столе
1969. Битка на Неретви (мини ТВ серија) Командант Столе
1970. Жарки Илегалац
1971. Опклада Сава
1971. Моја луда глава Инспектор Андреја ”Бата”
1971. Доручак са ђаволом Богољуб „Бата“ Радулашки
1971. Лажна мера (Das falsche Gewicht) Рус крчмар (Leibusch Jadlowker)
1972. Звезде су очи ратника Учитељ Младен
1972. Грађани села Луга (ТВ серија) Булиџа
1972. И Бог створи кафанску певачицу Ратомир Јованић „Ратко“
1972. Трагови црне девојке Шинтер
1972. Мајстор и Маргарита Коровјев, Сатанин Слуга
1972. Валтер брани Сарајево Валтер
1973. Хотел за птице (ТВ филм) Он лично
1973. Слуга (ТВ филм) Слуга
1973. Каменолом (ТВ филм) Жарко Терзић
1973. Уклети смо, Ирина Татко Витан
1973. Бомбаши Ђоко
1973. Сутјеска Командант Никола
1973. Сутјеска (мини ТВ серија) Командант Никола
1973. Мирко и Славко Командант
1974. Валтер брани Сарајево (мини ТВ серија) Валтер
1974. Партизани Брка
1974. Партизани (мини ТВ серија) Брка
1974. Образ уз образ (ТВ) Он лично
1974. Реквијем за тешкаша (ТВ драма) Харлан ”Брдо” Мек Клинток
1974. Дервиш и смрт Муселим
1974. Кошава Бели
1974. Црвени удар Ићо
1975. Наивко Жиле Академац
1975. Црвена земља Пророк
1975. Прича о добрим људима Петер Кострца
1975. Сељачка буна 1573 Илија Грегорић - Пребег
1975. Anno Domini 1573 (мини ТВ серија) Илија Грегорић - Пребег
1975. Живот је леп (ТВ серија) Батко Живић
1976. Врхови Зеленгоре Боро
1976. Иди тамо где те не познају (ТВ филм) Марков отац
1976. Чувар плаже у зимском периоду Љубицин отац
1976. Повратак отписаних Четнички поручник
1977. Морава '76 (ТВ серија) Уча
1977. Бештије Булут
1977. Секвенце и консеквенце (ТВ) Он лично
1977. Пас који је волео возове Каубој Родни Алексић
1977. Љубавни живот Будимира Трајковића Милорад, возач ГСП-а
1977. Луде године Доктор Недељковић
1977. Групни портрет с дамом (Gruppenbild mit Dame) Богаков
1977. Хајка Војвода Јузбашић
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Четнички поручник
1978. Стићи пре свитања Обрен
1978. Трен Арсен
1978. Чардак ни на небу ни на земљи (ТВ серија) Радован Трећи
1978. Није него Професор математике Херцег
1978. Тигар Директор боксерског клуба
1978. Седам плус седам (ТВ) Он лично
1978. Ноћ од паучине (ТВ драма) Шеф станице
1979. Радио Вихор зове Анђелију Микача
1979. Другарчине Коста
1979. Партизанска ескадрила Пилот Вук
1979. Партизанска ескадрила (мини ТВ серија) Пилот Вук
1979. Усијање Жандарм
1980. Дувански пут (мини ТВ серија) Жандарм
1980. Трен (мини ТВ серија) Арсен
1980. Позоришна веза Виши инспектор Милан
1980. Рад на одређено време Милутин Ракочевић
1980. Нешто из живота (ТВ филм) Марко Кундаковић
1980. Посебан третман Директор
1980. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића Газда Станимировић
1981. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића (мини ТВ серија) Газда Станимировић
1981. Црвени коњ (Црвениот коњ) Борис Тушев
1981. Лаф у срцу Доктор
1981. Ерогена зона Моцин отац, Пера „Звер“
1981. Доротеј Дадара
1981. Дечко који обећава Машин отац
1981. Сок од шљива Уча
1981. Лов у мутном Паја главоња
1981. Високи напон Министар Цукић
1981. Пад Италије Конте Грго Кустурин
1981. Шеста брзина Месар Светолик Трпковић „Пуфта“
1982. Приче из радионице (ТВ серија) Месар Светолик Трпковић „Пуфта“
1982. 13. јул Стеванов отац, председник општине
1982. Мој тата на одређено време Милутин Ракочевић
1982. Недељни ручак Доктор Душан Аранђеловић
1982. Прогон Домаћин Јоца
1982. Идемо даље ”Шопенхауер”
1983. Учитељ (ТВ серија) ”Шопенхауер”
1983. Какав деда, такав унук Доктор Недељковић
1983. Још овај пут Драгослав Подунавац „Џек“
1983. Балкан експрес Господин Стојчић - Стојко
1983. Балкан експрес (мини ТВ серија) Господин Стојчић - Стојко
1983. Хало такси Шугер
1983. Црвени коњ (Црвениот коњ) (мини ТВ серија) Борис Тушев
1983. Степенице за небо Комшија
1983. Игмански марш Баџа
1983. Велики транспорт Коста
1983. Тимочка буна Капетан Сибин
1983. Иди ми, дођи ми Доктор Недељковић
1983. Шећерна водица Мајор Ђурић
1984. Грозница љубави Јордан Цветковић
1984. У раљама живота Трокрилни
1984. Штефица Цвек у раљама живота (мини ТВ серија) Трокрилни
1984. Опасни траг Инспектор Коста Марковић
1984. Пејзажи у магли Иванов отац
1984. Пази шта радиш Просветни инспектор
1984. Чудо невиђено Отац Макарије
1984. Шта је с тобом, Нина Милоје
1984. Балкански шпијун Палачинкар
1984. Крај рата Бајо
1984. Мала пљачка влака Тодор Страшни
1984. Позориште у кући 5 (ТВ серија) Ратислав „Рале“ Благојевић
1984. Нема проблема Бренин менаџер
1985. Држање за ваздух ”Буздован”
1985. Жикина династија Доктор Недељковић
1985. У затвору Управник
1985. Брисани простор (ТВ серија) Иван Вребац
1985. Ћао инспекторе Милиционер Боки
1985. Није лако са мушкарцима Доктор Милош
1985. И то ће проћи Капетан Мика
1985. Ада Функционер Младен
1985. Живот је леп Човек из власти, ”Буџа”
1985. Дебели и мршави Инспектор Аца Попара „Звер“
1985. Шест дана јуна Пилот
1986. Брат мој једини (мини ТВ серија) ”Буздован”
1986. Мис Кокос
1986. Добровољци Ватрогасац
1986. Мајстор и Шампита Јова
1986. Друга Жикина династија Доктор Недељковић
1986. Свечана обавеза (ТВ филм) Вукадин Ковиљац
1986. Глумци глумцима (ТВ) Он лично
1986. Секула и његове жене Чеда
1986. Развод на одређено време Милутин Ракочевић
1986. Освета Миливоје пекар
1986. Сиви дом (ТВ серија) Управник
1986. Посљедњи скретничар узаног колосијека Скретничар Марко Мргуд
1986. Обећана земља Председник задруге
1987. Обећана земља (мини ТВ серија) Председник задруге
1987. Сазвежђе белог дуда (ТВ серија) Шоле Шљапан
1987. Луталица Газда Дача
1987. Заљубљени (Die Verliebten) Саво
1987. И то се зове срећа (ТВ серија) Бора
1987. Октоберфест Инспектор Скоблар
1987. Криминалци (Hudodelci) Истражни инспектор
1987. Хајде да се волимо Командир Милановић
1987-1988. Вук Караџић (ТВ серија) Јаков Ненадовић
1987-1988. Бољи живот (ТВ серија) Александар Костић „Мацола“
1988. Срце и њена деца (ТВ филм) Господин Михаило
1988. Тесна кожа 3 Сотир Миливојевић
1988. Шпијун на штиклама Директор банке Ружић
1988. Сулуде године Доктор Недељковић
1988. Тајна манастирске ракије Директор циркуса Абдула
1988. Једног лепог дана Господин Михаило
1988. Знак (ТВ серија) Саобраћајни милиционер
1988. Ванбрачна путовања Професор Герасим Милетић
1988. Викенд лешева (Викенд на мртовци) Генерални директор
1989. Бој на Косову Србин Хамза
1989. Бој на Косову (мини ТВ серија) Србин Хамза
1989. Недељом од девет до пет (ТВ) Он лично
1989. Вампири су међу нама Милиционер Боки
1989. Кроз прашуме Јужне Америке (ТВ филм) Камионџија Радован
1989. Атоски вртови - преображење Комесар
1989. Како је пропао рокенрол Крста Клатић Клаја
1989. Рат и сећање (War and Remembrance (мини ТВ серија - 8 епизода) Вођа јеврејских партизана
1989. Другарица министарка (ТВ серија) Љуба Јокић
1989. Хајде да се волимо још једном Доктор
1989. Забрањено тући малу децу (ТВ драма) Саобраћајац
1989. Балкан експрес 2 Господин Стојчић - Стојко
1989. Балкан експрес 2 (ТВ серија) Господин Стојчић - Стојко
1990. Викенд лешева (Викенд на мртовци) (ТВ серија) Генерални директор
1990. Ransom in Blood
1990. Неуништиви (ТВ серија) Булиџа
1990. Секс - партијски непријатељ бр. 1 Циганин Секула
1991. Оригинал фалсификата Старији Стојан Вујић
1991. Празник у Сарајеву Инспектор Фелини
1991. Брачна путовања Доктор Герасим Милетић
1991. Бољи живот 2 (ТВ серија) Александар Костић Мацола
1991. У име закона (ТВ серија) Живко Живуловић
1991. Свемирци су криви за све Милиционер Боки
1991. Холивуд или пропаст (ТВ филм) Продуцент
1991. Секула се опет жени Чеда
1992. Секула невино оптужен Чеда
1992. Проклета је Америка Камионџија Радован
1992. Дама која убија Милиционер Боки
1992. Велика фрка Сима
1993. Пун месец над Београдом Алексин отац
1993. Три карте за Холивуд Информбировац Мргуд
1993-1994. Срећни људи (ТВ серија) Аранђел Голубовић
1994. Голи живот (ТВ серија) Петар
1994. Слатко од снова Бакс
1994. Тројка (ТВ филм) Таксиста
1995. Свадбени марш (ТВ филм) Пуковник Сава Митровић
1995. Трећа срећа Ујка Живота
1995. Крај династије Обреновић (ТВ серија) Алекса Новаковић
1995. Тамна је ноћ Џорџ Костајац, командант Српске државне страже
1995-1996. Срећни људи 2 (ТВ серија) Аранђел Голубовић
1996. Срећни људи: Новогодишњи специјал (ТВ филм) Аранђел Голубовић
1996. Довиђења у Чикагу Боки
1996. Лепа села лепо горе Капетан Гвозден
1997. Птице које не полете Деда (Лугар Здравко)
1997. Балканска правила Шеф Слободан
1998. Купи ми Елиота Адам ”Табакера”
1998. Код луде птице (ТВ серија) Расветљивач
1998. Лајање на звезде Професор Божовић
1998. Ране Војник на тенку
1998. Буре барута Возач аутобуса
1999. Рањена земља Алексић
1999. Породично благо (ТВ серија) Мајстор Крека
1999. Нож Прота Нићифор Југовић
1999. Бело одело Господин у возу
2000. Сенке успомена Љуба Радовановић
2000. Сенке успомена (мини ТВ серија) Љуба Радовановић
2000. Рат уживо Велибор Татулић Татула
2001. Сељаци Јеремија
2001. Све је за људе Јеремија
2002. Амир Амиров отац
2002. Мртав 'ладан Станислав
2005. Кошаркаши (ТВ серија) Чика Пера
2005. Ивкова слава Господин Мирко
2005. Made in YU Ђед
2006. Друго стање (ТВ серија) Тата Душан
2006-2009. Сељаци (ТВ серија) Јеремија
2008. Принц од папира Опасни чича
2009. Мој рођак са села (ТВ серија) Чика Ђоле
2010. Шесто чуло (ТВ серија) Маузер
2010. Cinema Komunisto (документарни филм) Он лично
2011. Сестре (ТВ филм) Деда Раде
2011. Непобедиво срце (ТВ серија) Лекар
2012. Walter (документарни филм) Он лично
2012. Лед Деда Животије

Бранко Зебец (Загреб, 17. мај 1929 — Загреб, 26. септембар 1988) је бивши фудбалер Грађанског, Партизана, Црвене звезде, Алеманије Ахен и југословенски фудбалски репрезентативац i trener

Играчка каријера
Године Клубови Титула
1951-1959 ФК Партизан 1952 - Куп Југославије
1954 - Куп Југославије
1957 - Куп Југославије
1959-1961 ФК Црвена звезда 1960 - Шампионат Југославије
1961-1965 Алеманија Ахен
Тренерска каријера
Године Клубови Титуле
1965-1967 НК Динамо Загреб 1967 - Куп сајамских градова*
1968-1970 Бајерн Минхен 1969 - Куп Немачке
1969 - Шампионат Немачке
1970-1972 ФК Штутгарт
1972-197x ХНК Хајдук Сплит
1974-1978 ФК Ајнтрахт Брауншвајг
1978-1980 ФК Хамбургер 1979 - Шампионат Немачке
1981-1982 Борусија Дортмунд
1982-1983 ФК Ајнтрахт Франкфурт
1984 НК Динамо Загреб

Зебец је са фудбалском репрезентацијом Југославије као играч учествовао:

Олимпијске игре:
1952, Хелсинки - (Други)
Светско првенство у фудбалу:
1954, Швајцарска - (Четвртфинале)
1958, Шведска - (Четвртфинале)
Европско првенство у фудбалу:
1960. Француска - (Други)

BRANISLAV IVANOVIĆ



Branislav „Bane“ Ivanović (rođen 22. februara 1984. u Sremskoj Mitrovici) je srpski odbrambeni fudbaler koji trenutno igra za Čelsi.

Za mladu fudbalsku reprezentaciju Srbije je odigrao 38 utakmica i postigao 4 gola, (2003-2007);
Za seniorsku reprezentaciju Srbije je odigrao 60 utakmica i postigao je 7 golova, (2005- )