INICIJALI

N. Petkovski ::

OVDE BI BILO KOLEGIJALNO NAPISATI NESTO O NASEM VELIKOM ENIGMATSKOM PRIJATELJU ILIJI ĐURKOVICU

ILIJA ĐURKOVIĆ,

vrstan i jedinstven enigmata iz Crne Gore, velika ljudeskara i dobričina, majstor sitnih zagonetaka i šampion u rešavanju rebusa sa brojnim pobedama na raznim takmičenjima po blogovima. Rado viđena osoba na svakom nestu i u svim prilikama.

IVAN ERGIĆ

Ivan Ergić (21. januar 1981, Šibenik) je bivši srpski fudbaler i reprezentativac. Igrao je za reprezentaciju Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine.

IVA ZANIKI
Iva Zanicchi (Ligonchio, 18. siječnja 1940. -), talijanska pjevačica i televizijska voditeljica. Trostruka pobjednica Festivala Sanremo (1967, 1969, 1974). Predstavljala Italiju 1969. na Pjesmi Eurovizije. Iste godine nastupila je i na Splitskom festivalu. Surađivala je s Mikisom Theodorakisom i Charlesom Aznavourom i objavila veliki broj albuma. Najpoznatije pjesme: Come ti vorrei, La riva bianca, la riva nera, Zingara, L'arca di Noé, Fiume amaro, Non pensare a me, Ciao cara come stai, Testarda io, Fra noi. Njezinu pjesmu La riva bianca, la riva nera pjevao je niz hrvatskih pjevačica, od Ksenije Erker do Doris Dragović, a pjesmu Fiume amaro (Gorka rijeka) prepjevao je pjevač Tomislav Ivčić i otpjevao u duetu s Meri Cetinić.

Od 2008-2014. bila je zastupnica u Europskom parlamentu.

IVAN IVANJI

Ivan Ivanji is a Jewish-Serbian author of many internationally renowned novels. He was held in Auschwitz and Buchenwald during 1944 and 1945. He was Secretary General of the Yugoslav Writers' Union from 1982 - 1988. His most recent book is a fictionalized account of his pre-WWII experiences in the town of Zrenjanin (Betschkerek) in the Banat. He translates his own works from Serbian into German. Born in 1929 in Zrenjanin, Serbia he now lives in Vienna and Belgrade.




IGNJAT JOB

Ignjat Job (Dubrovnik, 28. ožujka 1895. - Zagreb, 28. travnja 1936.), hrvatski slikar čiji je opus neizostavan dio hrvatskoga modernoga slikarstva, poglavito njegov »spontani ekspresionizam«, koji pripada vrhu hrvatskoga ekspresionizma.

IMANUEL KANT




Immanuel Kant (22.4. 1724. - 12.2. 1804.) njemački je filozof koji se smatra posljednjim velikim misliocem razdoblja Prosvjetiteljstva. Poznat je po filozofskoj doktrini koja se naziva transcendentalni idealizam. Poznat je i po svojim djelima na polju etike, i po tome što je formulirao kategorički imperativ.

On je imao veliki uticaj na romantičke i idealističke filozofe devetnaestog stoljeća, i njegov rad je bio polazna tačka za Hegela. Zajedno sa Hegelom, Fitheom i Šelingom pripadao je klasičnom njemačkom idealizmu ili u njegovom ličnom slučaju transcendentalnom idealizmu. Kantova filozofija se može podijeliti u dva perioda: "do kritički period" i "kritički period".

   U do-kritičkom periodu Kant se bavi materijalističkim tumačenjem svijeta. Svoju teoriju o nastanku kosmosa iznio je u djelu "Opća historija prirode i teorija neba" (Allgemeine Naturgeschichte und Theorie des Himmels, 1755). U ovom djelu on je predvidio postojanje planete Uran, koja će 1881. godine biti i otkrivena.
   U kritičkom periodu on daje kritiku predhodne filozofije (filozofije svojih predhodnika) i potpuno prelazi na idealizam. U ovom periodu je napisao svoja najveća djela:

   Kritika čistog uma - o spoznaji
   Kritika praktičnog uma - o etici
   Kritika rasudne snage/Kritika moći suđenja- o umjetnosti

IVAN LENDL




Иван Лендл (чеш. Ivan Lendl; 7. март 1960, Острави, Чехословачка) је бивши професионални тенисер, који је играо за Чехословачку и Сједињене Америчке Државе. Његова највиша позиција на АТП листи било је 1. место, које је достигао 28. фебруара 1983. године. Био је доминантан током '80-их и почетком '90-их. Тенис магазин га је 2005. именовао једним од десет највећих тенисера свих времена.

У својој каријери, освојио је осам Гренд слем титула. Једанаест узастопних година достизао је бар једно финале гренд слема, што је рекорд који је касније изједначио Пит Сампрас.

28. фебруара 1983. по први пут се нашао на врху АТП листе, а своју доминацију светским тенисом потврдио је када је у финалу Отвореног првенства САД 1985. победио Џона Макенроа. Укупно је на врху АТП листе провео импозантних 270 недеља. Дуже од њега на тој позицији су били Роџер Федерер и Пит Сампрас.

Од децембра 2011. до марта 2014. био је први тренер шкотског тенисера Ендија Марија

IVAN LJUBIČIĆ




Ivan Ljubičić (Banja Luka, 19. ožujka 1979.) umirovljeni je hrvatski tenisač.

Ljubičić je počeo igrati na ATP turnirima 1995. godine. Najbolji ranking karijere mu je bio 3. mjesto u svibnju 2006. godine, i to je povijesno drugi najbolji rezultat jednog hrvatskog tenisača (nakon Gorana Ivaniševića koji je jednom bio broj 2).

Godine 2004. na Olimpijskom teniskom turniru u Ateni osvojio je brončanu medalju u igri parova zajedno s Mariom Ančićem. Godine 2005. je kao najbolji igrač hrvatske reprezentacije osvojio prvi hrvatski Davis Cup, skupa s Mariom Ančićem, Goranom Ivaniševićem, Ivom Karlovićem i izbornikom Nikolom Pilićem.

Na ATP Entry ljestvici je krajem rujna 2005. bio rankiran kao 15. igrač na svijetu, da bi 2005. godinu završio je među 10 najboljih tenisača svijeta. U 2006. je neko vrijeme bio 2. igrač na ATP Race listi (odmah iza Federera).

U paru s Mariom Ančićem dobitnik je Državne nagrade za sport "Franjo Bučar" 2004.

Najveći uspjeh karijere je osvajanje turnira Masters serije 1000 u američkom Indian Wellsu gdje je 21. ožujka 2010. godine u finalu pobijedio Andyja Roddicka rezultatom 2:0 u setovima (7:6, 7:6).

Ив Монтан (франц. Yves Montand; Монсумано Терме, Тоскана, 13. октобар 1921 — Париз, 9. новембар 1991), рођен као Иво Ливи , француски певач шансона и глумац.



Монтан потиче из Италије, син сиромашних италијанских емиграната који су се пред налетом фашизма 1924. настанили у Марсеју. Каријеру започиње у локалу Алкатраз у Марсеју, где 1938. пева песме Тренета, Мориса Шевалијеа, Фернандела. каубојске песме и друго. Након бурних ратних година стигао је у Париз и 1944. упознао Едит Пјаф која га је скренула са дотадашњег репертоара и одгајала као певача шансона, убрзо једног од најбољих друге половинее 20. века. Иако само интерпретатор песама, био је комплетна надахнута личност — глумац, плесач, певач и забављач.
Гроб Ива Монтана и Симон Сињоре на гробљу Пер Лашез

Рецитал у Л Етоаљеу 1946. био је права прекретница у његовом животу. Трајао је непрекидно седам недеља и био је прави тријумф позорница. Био је то његов први самостални наступ, а већ од 1953. до 1954. прави своје славне шансонијерске представе, у којима га нико неће надмашити. Осим лежерности и забавног карактера једног Шевалијеа, Монтан на сцену уноси и ону најважнију компоненту шансоне, квалитету текста и надахнуту интерпретацију песника. Године 1946. сусрео се са славним режисером Марселом Карнетом и песником Жаком Превером што ће бити још један преломан догођај у животу. Постати ће сјајан филмски глумац и најсуптилнији интерпретатор поезије у шансони. Ненадмашне су му интерпретације Жака Превера.

Године 1949. упознаје глумицу Симон Сињоре која ће му убрзо постати женом и бити ће с њим до краја живота. Након што је 1965. издао последњи албум и 1968. тријумфално је наступио у Олимпији, напустио је музичку сцену, као што је то годину дана пре (1967.) начинио Жак Брел и потпуно се посветио филму.

Иво Накић (Ријека, 26. мај 1966) је бивши хрватски кошаркаш. Играо је на позицији крила. Тренутно живи у Београду и ради као менаџер

Трофеји
Цибона
Југословенско првенство (2): 1984, 1985.
Југословенски куп (2): 1985, 1986.
Куп европских шампиона (2): 1985, 1986.
Хрватска лига (1): 1993.

Партизан
Југословенско првенство (2): 1987, 1992.
Југословенски куп (1): 1989.
Куп европских шампиона (1): 1992.
Куп Радивоја Кораћа (1): 1989.
Куп СР Југославије (1): 1992.

Крка
Првенство Словеније (1): 2000.

Исак Њутн (енгл. Sir Isaac Newton, /ˈaɪzək ˈnjuːtən/; Линколншир, 4. јануар 1643 — Лондон, 31. март 1727)[1] је био енглески физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф природе, који је данас за већину људи једна од највећих личности у историји науке. Рођен је 4. јануара 1643. у Линколнширу, а преминуо је 31. марта 1727. у Лондону.



Његова студија Математички принципи природне филозофије (лат. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), објављена 1687, која описује универзалну гравитацију и три закона кретања, поставила је темеље класичне (Њутнове) механике и послужила као пример за настанак и развој других модерних физичких теорија. Изводећи из овог свог система Кеплерове законе кретања планета, он је био први који је показао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела потчињавају истим физичким законима. Уједињујућа и детерминистичка моћ његових закона довела је до револуције у науци и до даљег напретка и уздизања хелиоцентризма.

У механици, Њутн је такође указао на један нови, велики, значај принципа одржања импулса и момента импулса. У оптици, он је направио први практични рефлексиони (огледалски) телескоп и открио да се пропуштањем беле светлости кроз стаклену призму она разлаже у спектар свих боја (у складу са тврђењем Роџера Бејкона из 13. века). Њутн се снажно залагао у прилог честичне природе светлости. Он је такође формулисао емпиријски закон хлађења, проучавао брзину звука и предложио теорију о пореклу звезда. У математици, Њутн дели заслуге са Готфридом Лајбницом за откриће инфинитезималног рачуна. Он је такође изложио и уопштену биномску теорему, развијајући на тај начин тзв. „Њутнов метод“ за апроксимације нула функције и доприносећи проучавањима разлагања функција у редове.

Француски математичар Жозеф Луј Лагранж често је изјављивао да је Њутн највећи геније који је икада живео, додајући једном да је он, такође, и „најсрећнији, јер се систем света не може открити и установити више него једнога пута“. Енглески песник Александар Поуп, дирнут Њутновим постигнућима, написао је чувени епитаф:

   Природа и природни закони у ноћној тами налазе скривеност;
   Бог рече “Нека буде Њутн” и све постаде светлост.

N. Petkovski ::

OVDE JE SVAKAKO TREBALO PISATI O NAŠEM KOLEGI KOJI SE ZOVE ILIJA OZDANOVAC

Mogao je neko ko ima dovoljno podataka da napiše nešto.... idemo dalje.

.

Ivana Peters





Ivana Peters (takođe poznata i kao Ivana Negativ, rođena kao Ivana Pavlović 22. avgusta 1974) je pevačica srpske rok grupe „Negativ“ i bivši vokal grupe „Tap 011“ (prvobitno ”Tapiri”).

Završila je srednju muzičku školu i gimnaziju, a sa 15 godina počinje da peva u grupi pod nazivom Who is the best, koja se pretežno bavila rep muzikom, i sa kojima je snimila dva albuma.

Na „Beogradskom šlageru 94“ je zamenila Madam Pijano, nakon čega je skrenula pažnju na sebe. Gane Pecikoza, menadžer grupe Tap 011 dovodi je u grupu, gde je zajedno sa Gocom Tržan bila ženski vokal.

Nakon odlaska iz grupe promenila je žanr, postavši glavni vokal rok sastava Negativ, sa kojim je do sada snimila četiri albuma.

Ovaj bend je već prvim singlom ”Ja bih te sanjala”, sa albuma prvenca nazvanog ”Negativ” (1999), skrenuo pažnju svih medija i šire publike na sebe. Sa Ivaninim glasom i buntovničkim stavom i energijom ostalih momaka benda, Negativ je postao jedan od popularnijih domaćih bendova.

Bend je, zatim, krenuo na vrlo uspešnu turneju i posle duže pauze izdao album „Ni ovde ni tamo“ (2003). Ivana je iznenadila fanove svojim stajlingom (kratka crvena kosa), a album je doneo malo tvrđi zvuk.

Posle pauze, Negativ se uspešno pojavljuje na festivalu „Beovizija“ sa hit singlom „Zbunjena“. To je ujedno bila i najava novog albuma „Tango“ (2004), koji se odlično pokazao kod publike. Bend je potom pripremao nove pesme koje su se, posle pauze od pet godina, pojavile krajem januara 2009. godine, a na festivalu u Vrnjačkoj Banji 2008. Negativ je premijerno izveo jedan novi singl, nazvan „Julija“.

Aprila 2009. izlazi pet godina očekivani novi album, „Spusti me na zemlju“.
.